Za mnoge je cena zaista prava sitnica

 Muškarci kupuju skupe automobile da bi sebe „častili“, za kupovinu luksuznih stanova na dobrim lokacijama po Beogradu opet se odlučuju pre muškarci i to „uspešni biznismeni“, dok satove bez razmišljanja opet najčešće kupuje jači pol. Žene se maše za novčanike jedino kada je u pitanju nakit, a da nisu lake ruke kada je kupovina skupih stvari u pitanju potvrđuju i u zlatari Vitanov.

„Žene vole da troše pare, ali one i mnogo više razmišljaju od muškaraca. Kod nas trenutno slabo ide prodaja skupih stvari. Na svakih par meseci proda se po jedan sat od stotinak hiljada dinara ili više. Slično je i sa zlatom. Najskuplje ogrlice se prodaju, ali ne u velikom broju“, kažu u radnji u centru Beograda. Međutim, zlato se na pojedinim mestima u gradu prodaje i te kako dobro, naročito u novootvorenim tržnim centrima. U Zlatarni Celje u Delta sitiju kažu da je poslednjih nekoliko nedelja prodato bar pet ženskih prstenova od po 300.000 dinara. „Ne možemo da stignemo da naručimo koliko dobro ide, a slično je i sa ogrlicom“, kaže prodavačica u radnji pokazajući na ogrlicu od belog zlata koja košta više od 100.000 dinara. Najskuplji komad nakita je ekskluzivna ogrlica u stilu egipatskih kraljica koja vredi celih pola miliona dinara. „Nju ne možemo da prodamo već godinu dana, verovatno zbog toga što bi ona mogla da se nosi jedino na nekim događajima poput dodele Oskara, a mi takvih manifestacija u Srbiji nemamo“, napominje radnica u zlatari.

Traženo među ženama koje su najčešći kupci u Zlatarni Celje je prstenje i ogrlice od belog zlata, sa braonkastim Tahiti biserima. Komad ovog nakita je od 56.000 dinara do 100.000 dinara, a cena je takva najviše zbog bisera kojima treba dve godine da bi izašli iz školjke. „Oni koji imaju novca kupuju, njih kriza ne dotiče. Ali se uglavnom kupuje na poklon, retko ko uzima nešto sebi. Od jefitnijih stvari najbolje idu privesci, minđuše, burme“, kažu u Zlatarni Celje.

I automobili ne jeftiniji od 50.000 evra nađu svoje vlasnike u Srbiji. Oni koji kupuju nove modele mercedesa ili BMW su, tvrde oni koji prodaju ova vozila, samoostvareni, uspešni ljudi koji znaju šta hoće i umeju da prepoznaju kvalitet. „Ne mogu vam reći da naša vozila kupuju žene ili muškarci u tim i tim godinama. Naši kupci su ostvareni ljudi u poslu i kada kupuju automobil to čine zato što žele da sebe časte kvalitetnim automobilom,“ kaže za Danas Nemanja Lazić iz Delta motorsa, generalnog zastupnika BMW. Situacija nije više kao ranije, napominje on, jer se niko ne odlučuje tako lako za kupovinu luksuznog automobila, ali će onih koji vole udobnu i dobru vožnju na četiri točka, kaže Lazić, uvek biti. Uvek će biti i onih koji mogu da priušte sebi i veliku kuću sa dvorištem ili stan od nekoliko stotina kvadrata u nekom od elitnih delova naše prestonice. Ali je procenat onih koji to mogu u Srbiji zaista mali. Milion ili nekoliko miliona evra za stotine kvadrata na Dedinju, Senjaku ili u najužem centru grada ne izdvaja se svakog dana, ali kupaca ima. Prodaja je, žale se trgovci nekretninama, prikočila u poslednje vreme, ali nije stala.

„Na nekoliko projekata za koje imamo ekskluzivan ugovor trenutno se radi. Jedno je zgrada kod Pionira, drugo su luksuzni Rojal apartmani na Dedinju. Kupci stanova u projektima na kojima mi radimo su raznoliki, uključuju i mlađe poslovne ljude koji zasnivaju porodice, ali ima i starijih, uspešnih biznismena koji stanove kupuju kao investiciju“, kaže Ana Marković, menadžer kompanije Kolijers, koja se bavi isključivo prodajom projekata. U zgradi kraj hale Pionir od 80 stanova još svega 17 nije prodato, dok je na Dedinju prodaja tek počela. Posla i kupaca ima, tvrdi Markovićeva, a to potvrđuje i to što u najavi imaju izgradnju još jednog luksuznog stambenog objekta na Dedinju. „Interesovanje svakako postoji, ali je proces prodaje izuzetno luksuznih stanova nešto duži jer se radi o drugačijem formiranju finansijske konstrukcije u odnosu na stanove više srednje klase gde je za određene tipove stanova moguće obezbediti i finansiranje putem subvencionisanih državnih kredita,“ napominje Markovićeva.

Cenovnik poverljiva informacija

O tome koliko koštaju stanovi koje oni prodaju Markovićeva kaže ne može da priča jer to spada u domen „poverljivih informacija“. Međutim, na sajtovima koji se bave prodajom nekretnina lako se može videti da su cene, baš kao i kupci, raznolike. Vile od po 300 do 400 kvadratnih metara na Vračaru ili Banovom brdu prodaju se za ne manje od 1,3 miliona evra, kuće sa okućnicom u predgrađu, Sremčici ili Kaluđerici dostižu cene i do pola miliona evra.