Za nameštanje cena kažnjeni sa samo 0,05 do 0,2 odsto prometa

Međutim, pitanje je koliko će ih te kazne pogoditi s obzirom da se kreću od 0,05 odsto prometa u prethodnoj godini za maloprodavce do 0,2 odsto za uvoznika, Roming elektroniks odnosno proizvođača Komtrejd.

Inače, po Zakonu o zaštiti konkurencije maksimalna kazna je do 10 odsto godišnjih prihoda kompanije, mada takva kazna još nikad nije razrezana.

Dijana Marković Bajalović, stručnjakinja za konkurenciju i predsednica prvog sastava KZK, ističe da kazne kod nas jesu niske.

„Zakonom je propisana samo maksimalna kazna, a ja mislim da je trebalo propisati i minimalnu. Inače visina kazne se određuje u zavisnosti od visine prometa na relevantnom tržištu i dužine perioda prekršaja, što je osnov. Zatim zavisi od težine povrede konkurencije, od otežavajućih okolnosti, olakšavajućih okolnosti, namere, posledica povrede konkurencije“, ističe ona.

Prošlog leta KZK je donela dva rešenja kojim su kažnjeni Komtrejd kao proizvođač brenda Tesla koji je određivao tzv. preporučene ili maloprodajne cene proizvoda ovog brenda maloprodavcima i aktivno pratio da li neko iskače nižom cenom, a zatim intervenisao da se podigne.

Iz istog razloga kažnjena je kompanija Roming elektroniks, jedan od najvećih uvoznika elektronskih uređaja koji drži više od četvrtine tržišta, koja je određivala preporučene cene, pratila ih i pritiskala trgovce da usklađuju svoje cene sa tim preporučenim. Tako je faktički isključena cenovna konkurencija na tržištu, ocenila je Komisija.

Za razliku od kolega iz EU, KZK je kaznila i maloprodavce, doduše sa četiri puta manjom kaznom (u procentu od prihoda). U oba slučaja kažnjene su iste firme, Tehnomanija, Tehnomedija, Gigatron, XLS i Emezeta.

Kao dokaz su poslužile desetine mejlova internih i između zaposlenih ovih kompanija gde se prijavljuje ako je neko spustio cenu ispod preporučene, gde uvoznik/proizvođač zahteva da se cene vrate itd.

Iako se prema obrazloženju Komisije radi o teškoj povredi konkurencije, izgleda da su kod određivanja kazne prevagnule olakšavajuće okolnosti kao što su priznanje povrede, nehat i neznanje propisa, angažovanje pravnika iz oblasti zaštite konkurencije koje su kompanije prijavile Komisiji.

U obrazloženju Komisije nije obrazloženo zbog čega su baš tolike kazne, a u odgovoru Danasu KZK se pozvala na Zakon i Uredbu kojom se određuje iznos kazni.

Antimonopolska agencija EU je 2018. godine imala veliki slučaj upravo sa određivanjem cene u daljoj prodaji i baš kod dobavljača potrošačke elektronike.

Kompanije Asus, Denon i Marantz, Philips and Pioneer su kažnjene sa ukupno 111 miliona evra iz istih razloga kao i naši dobavljači, mada im je EK smanjila kazne za 40 odsto zbog saradnje.

Koliko prošle godine holandska antimonopolska komisija je kaznila Samsung sa blizu 40 miliona evra takođe zbog pritiska na maloprodavce da se drže preporučenih cena.

Oni kao i Evropska komisija nisu kaznili maloprodavce, jer su ocenili da su bili primorani da učestvuju u ovoj kontroli cena.

Ovo je bio jedan od argumenata naših trgovaca zbog čega ne bi trebali biti kažnjeni, ali nije prihvaćen.

Komtrejd se branio da nije raskinuo nijedan komercijalni ugovor sa kupcima, niti je primenio sankciju za nepoštovanje preporučenih cena, kao i da je promet brenda Tesla u ukupnom prometu kompanije mali.

Gigatron se branio time da u Srbiji postoji 5.912 pojedinačnih preduzeća koji posluju kao veleprodavci i maloprodavci na tržištu potrošačke i kućne elektronike, kao i da ova firma sa učešćem od 7,7 odsto na tržištu potrošačke elektronike ostvaruje minimalne stope profita.

Roming elektroniks je ukazao na mali promet ostvaren sa ovim kompanijama, svega 6,2 odsto ukupnog prometa ovog velikog dobavljača, što po njima ukazuje da nije bilo namere da se povredi konkurencija.

Oni su u odgovoru Komisiji istakli i da su kupci imali mogućnost izbora u svakom trenutku i ni sa jednim kupcem nije raskinut kupoprodajni ugovor usled nepoštovanja preporuka niti su sankcionisani na drugi način.

Zanimljivo je da oni ističu da je ovo tržište u Srbiji izuzetno konkurentno, da su barijere za ulazak na tržište jako male i da razlozi za visoke maloprodajne cene u odnosu na EU ne leže u odsustvu konkurencije, već u carinama, višim špediterskim i transportnim troškovima.

„Osnovna karakteristika malog tržišta jeste nemogućnost posedovanja bilo kakve pregovaračke snage prema dobavljačima koji mogu biti direktni proizvođači potrošačke elektronike ili veći međunarodni distributeri. Na zahtev krajnjih potrošača trgovci u svojoj ponudi moraju imati široke proizvodne kategorije najtraženijih svetskih proizvođača, što nije uvek povoljno za trgovca jer iz tog razloga u pojedinim situacijama nabavljaju se proizvodi kod kojih su nepovoljni uslovi što dovodi do minimalnih profitnih margina u prodaji datih proizvoda. Ukoliko trgovci na tržištu potrošačke elektronike u Srbiji u svom proizvodnom portfoliju ne bi uključili pojedine brendove ili kategorije proizvoda kupci bi svoje kupovine obavljali kod drugih trgovaca koji imaju ove proizvode u svojoj ponudi“, poslao je Gigatron Komisiji kao i da potrošači, svojim zahtevima i visokom pregovaračkom snagom sa jedne strane, i dobavljači, sa svojom visokom pregovaračkom snagom sa druge strane, ostavljaju trgovcima potrošačke elektronike izuzetno uzak prostor za profitabilno i efikasno poslovanje.

Trgovci ukazuju i na crno tržište potrošačke elektronike, koje se zasniva na kupovini proizvoda iz susednih zemalja članica EU po nižim cenama.

Zoran Nikolić, iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, baš ističe da su u Mađarskoj gde je PDV 27 odsto televizori i druga tehnika jeftiniji nego kod nas.

„Kako to? Naše tržište je malo i u mnogim oblastima nema konkurencije. Mene je iznenadilo koliko je obilje dokaza Komisija našla u mejlovima ovih kompanija. Nije onda ni čudo što naši ljudi kupuju televizore u Mađarskoj, sigurno ne zato da bi se vozili do tamo. Zato i jeste rešenje da se kupuje tamo gde je jeftinije“, poručuje Nikolić dodajući da ne treba tržište regulisati kaznama već osloboditi za konkurenciju.