Za normalan život potrebno 114.000 dinara, država predlaže 40.000: Sutra nastavak razgovora o minimalcu

“Tri sindikata i 18 udruženja apeluju da se omogući povećanje minimalne zarade odmah i da ono prati realne troškove života. Da ne čekamo 1. januar jer inflacija već jede predloženo povećanje od 14 odsto, koje bi minimalac povećalo na 40.000 dinara, što je daleko od onog što je potrebno, a to je 114.000 dinara”, rekao je Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije.

On je istakao kako socio-ekonomska situacija jeste takva da to ne možemo da očekujemo, ali da povećanje minimalne cene rada mora da bude značajnije veće od najavljenih 14 odsto.

Sarita Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju rekla je da je inflacija u julu bila nešto ispod 13 odsto, a da je minimalna zarada u julu ove u odnosu na jul prošle zabeležila realno pad od osam odsto.

“Najavljenih 14 odsto će biti pojedeno davno pre januara”, rekla je Bradaš i dodala da je minimalna zarada u Srbiji u 2021. u proseku bila 35.000 dinara što je skoro pet odsto ispod nivoa relativnog siromaštva iz 2019. godine.

“Šta čujemo od predstavnika Vlade. Čuli smo da se država odrekla nekih 115 milijardi dinara, da bi došla do povećanja minimalne zarade, smanjeni su doprinsosi za PIO i povećan neoporezivi deo za sve poslodavce, ne samo za one koji isplaćuju minimalnu zaradu”, istakla je Bradaš.

Ona je napomenula kako od ministra finansija nismo čuli zašto se država odriče ogromnog dela sredstava zato što je propisala maksimalni iznos zarade za doprinose. Oni koji zarađuju više od pet prosečnih plata za to iznad što zarade ne plaćaju doprinose za socijalno osiguranje.

“Ako imamo 35.000 takvih, to su onda milijarde dinara. Nije nam rekao ni koliko se država odrekla time što je donela uredbu za podsticanje zapošljavanja novonastanjenih koji zarađuju više od 300.000 dinara.

Oni su oslobođeni 70 odsto poreza na zarade i svih doprinosa za socijalno osiguranje narednih pet godina. Koliko je to stotina milijardi dinara kojih se država odrekla”, upitala je Bradaš, na konferenciji danas održanoj u beogradskom Medija centru.

Od poslodavaca smo, kako je rekla, čuli da su zadovoljni računanjem Vlade i da je zahtev sindikata za povećanjem minimalca za 25 odsto za njih neprihvatljiv.

“Nismo čuli od njih da je privreda u 2021. ostvarila profit za 80 odsto veći nego 2020, ni da su troškovi rada u Srbiji najmanji u poređenju sa EU,“ rekla je.

Nismo čuli, kako je naglasila, ni ministarku rada, iz čije je kuće Instituta Batut početkom septembra stigao savet roditeljima čija deca kreću u školu kako treba da se zdravo hrane.

“Oni koji su u junu primili minimalnu platu od 35.000, u julu su primili 33.000 dinara, a za hranu i bezakoholna pića bilo je potrebno 33.000 dinara. Ovi ljudi nemaju izbora, imaju izbor da se njihova deca manje hrane, jer se čovek u dve strane SES-a ne vidi”, rekla je Sarita Bradaš.

Marko Aksentijević iz Ministarstva prostora rekao je da je prema podacima iz minimalne prootšačke korpe za stanovanje potrebno 8.260 dinara, što danas nije dovoljno ni za kubik drva.

“Za kupovinu ili iznajmljivanje stana pre pet godina bilo je neophodno 10,5 prosečnih godišnjih plata da bi se kupio stan prosečne kvadrature bez kredita ili 14 da bi se kupio sa kreditom”, rekao je Aksentijević.

Eurostat, naglasio je, stavlja granicu preopterećenosti plate na 40 odsto, što znači da svi koji plaćaju za stanovanje preko toga nemaju uslova za noramaln život.

“U Srbiji 62 odsto onih koji žive u iznajmljenim stanovima prelazi tu granicu, a čak 16,5 odsto je onih koji nemaju ni kredit ni rentu, a prelaze tu granicu”, istakao je Aksentijević.

Andrijana Kocić iz Alternativnog centra za devojke rekla je da su deca do 14 godina u najvećem riziku od siromaštva, ali i njihove porodice.

“Kažemo da je obrazovanje besplatno, a udžebnici koštaju od 8.000 do 18 hiljada dinara”, rekla je Kocić.

Mario Reljanović iz Centra za dostojanstven rad naglasio je kako država ide obrnutom logikom, gleda šta privreda može da izdrži a ne koliko je potrebno da bi se živelo.

”Minimalna zarada jeste socijalna kategorija, a ne ekonomska, ona je minimalan izraz prava na dostojanstvenu zaradu, a minimalna zarada treba da iznosi onoliko koliko su troškovi porodice koji omogućavaju dostojanstven život”, rekao je Reljanović.

U Nemačkoj minimalno zaradu, kako je rekao, prima manje od pet odsto zapsolenih, u Hrvatskoj ih je dvostruko manje nego kod nas, a ona bi trebalo da bude izuzetak a ne pravilo.

“Postoji mnogo razloga da budemo nezadovoljni normiranjem minimalne zarade, ali i potezima kada se radi o intervenciji države. Privreda će uvek imati dobar razlog zašto ne želi da se odrekne dela zarade, ali država treba da preseče. Minimalac ne treba da bude oporezovan, ali treba da se uvedu i progresivni porezi i da najbogatiji plaćaju više, da se stope poreze za njih povećaju”, rekao je Mario Reljanović.