Narodna Republika Kina napravila je veliki korak u ostvarenju svoje velike vizije oživljavanja drevnog Puta svile, koji je vodio u prvu fazu globalizacije.
„Inicijativa, koja nije zasnovana na ideologiji i nema politički program, ušla je u novu fazu izgradnje u punom zamahu“, izjavio je predsednik NR Kine Si Đinping na kraju Foruma za međunarodnu saradnju Pojasa i puta (BRI) u Pekingu.
Inicijativa Novi put svile usmerena je na podsticanje globalnog ekonomskog rasta i napretka čovečanstva i reč je o do sada najambicioznijem projektu za 21. vek kojim su, u ovom trenutku, obuhvaćene države sa više od 4,4 milijarde stanovnika, procenjuju ekonomisti. Te zemlje učestvuju sa oko 40 odsto u globalnom bruto domaćem proizvodu. Na samitu, koji je nazvan najvećim diplomatskim događajem godine u Pekingu i u čijem radu su učestvovali predsednici Rusije, Indonezije, Pakistana, Irana, Turske, Argentine, Čilea, Češke, kao i premijeri Italije, Španije, Grčke, Poljske, Mađarske (SAD su poslale prvog čoveka za Kinu, Metjua Potingera) Srbiju je predstavljao premijer i budući predsednik Aleksandar Vučić sa grupom ministara. U nadi da će profitirati od novih prilika u preobražaju infrastrtukturnog zemljopisa, na Foruma su se našli poslovni ljudi, finansijeri, kao i predstavnici industrijskih giganata poput Simensa i Dženeral elektrika.
Predstavnici 30 zemalja direktno uključenih u Inicijativu, potpisali su kominike o zajedničkom radu na izgradnji ključne infrastrukture u okviru projekta B&R, obavezujući se da će promovisati „praktičnu saradnju na putevima, železnicama, lukama, u pomorskom, kopnenom i vazdušnom saobraćaju, energetici i telekomunikacijama“ i da će raditi na uspostavljanju dugoročnog stabilnog i održivog finansijskog sistema. Predstavnici Kine poručili su da će promovisati partnerstvo sa Evropom, Azijom, Afrikom i Južnom Amerikom. SAD nisu pomenute, ali je u izjavi naglašeno da je dobrodošlo širenje na druge regione.
„Transparentnost će garantovati da kompanije u privatnom vlasništvu mogu da se nadmeću u poštenom procesu i da će troškovi učešća na tendeima biti vredni investicija“, dodao je američki predstavnik. Kineska inicijativa privukla je ogromnu pažnju domaće i međunarodne janosti, delom zato što je veoma ambiciozna, ali i zato što je zvanični Peking uložio mnogo napora u njeno promovisanje. Tako je, recimo, u septembru i oktobru 2013. godine predsednik Si, u govorima na Univerzitetu u Almati, u Kazahstanu, i pred nacionalnom skupštinom Indonezije u Džakarti, obelodanio planove za obnovu drevnih kopnenih i pomorskih trgovinskih veza između Kine, Azije, Afrike i Evrope.
Za ulaganja u infrastrukturu samo u Azijsko-pacifičkom regionu, do 2030, biće potrebno oko 22,6 biliona dolara, kako bi najdinamičniji deo svetske privrede održao rast. Inicijativa je izazvala brojne pozitivne reakcija, a najveći entuzijazam iskazale su države iz Azije, Afrike, Latinske Amerike, kao i one sa juga i istoka Evrope. Mnoge od tih zemalja nemaju finansijska sredstva i očekuju podršku kineskih fondova, ali i povećanje izvoza u drugu po veličini ekonomiju sveta. Osim toga, predsednik Si je obećao dodatnih 113 milijardi dolara za izgradnju nove mreže transkontinentalne železnice, luka i autoputeva u Aziji, Evropi i Africi. Time će infrastrukura tri kontinenta, na kojima živi gotovo šest milijardi stanovnika, biti preobražena kao nikada do sada. Za razliku od SAD, koje su pokazale malo interesovanje za BRI, Japan je ubrzao vlastite planove o regionalnoj povezanosti. Rusija je odlučila da poveže BRI sa svojim regionalnim ekonomskim projektom – Evroazijskom unijom, dok je Evropska unija ravnodušno primila kinesku Inicijativu (najveće ekonomije EU, Nemačka, Francuska, Italija, Španija i Holandija, zauzele su oprezan stav). Nemačka je možda više od drugih zainteresovana za moguće dugoročne strateške posledice Inicijative po nacionalne i spoljne, bezbednosne i ekonomske interese EU. U Briselu se pitaju: Da li će Inicijativa imati podršku naslednika predsednika Sija i hoće li Kina nastaviti da ulaže ogromne sume novca u realizaciju te vizije. Bilo kako bilo, činjenica je da su na samitu u Pekingu kineski zvaničnici potpisali sporazume sa 68 zemalja, a Forum je usvojio listu od 270 dosadašnjih dostignuća. Kina će 2019. biti domaćin još jednog međunarodnog samita za promovisanje svoje velike globalizacijske strategije.
Nove destinacije za kineske turiste
Čak 25 miliona Kineza putovaće ove godine u zemlje koje učestvuju u realizaciji Inicijative Pojas i put, procenila je Ctrip.com, najveća internet putnička agencija u Kini. Kineski turisti mogu bez viza, ili uz njihovo dobijanje po dolasku na neku od destinacija, da putuju u više od 20 zemalja duž novog Puta svile. Kineska nacionalna turistička uprava procenjuje da će između 2016. i 2020. godine Kinezi ostvariti 150 miliona putovanja u države BRI i potrošiće oko 200 milijardi dolara. Vodeće destinacije za Kineze sada su Tajland, Singapur i Malezija, u kojima vekovima već žive velike zajednice njihovih sunarodnika. Prema podacima Kineske administracije za civilno vazduhoplovstvo (CAAC) Kina je direktnim letovima povezana sa 43 države BRI. Svake sedmice oko 4.200 direktnih letova povezuje Kinu s tim državama i u prva četiri meseca ove godine vazdušni promet ka tim destinacijama činio je 47,1 odsto ukupnog međunarodnog vazdušnog prometa Kine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
