Za obnovu zadrugarstva 25 miliona evra

Trenutno, kako je rekao, u toku su pripreme kako bi naredne godine u budžetu Srbije bila obezbeđena sredstva za ovaj projekat, a ta sredstva će budućim zadrugarima biti dostupna putem javnog konkursa za oživljavanje zadrugarstva.

– To će biti dovoljno da se pokrenu ključne stvari, da se uloži u osnovna sredstva i da se zaokruži proces proizvodnje – istakao je nedavno Milan Krkobabić.

Sredstva, kako je rekao, neće biti namenjena za izmirivanje starih dugova, niti za obrtna sredstva i pojedinačna gazdinstva, već isključivo za zadruge i konkretne investicije, bilo da se radi o životinjama ili savremenim linijama za preradu. Zadruge će biti za one koji se bave stočarstvom, ratarstvom, voćarstvom, rekao je Krkobabić. On je najavio da će biti izmenjen i Zakon o zadrugama, a sve kako bi ponovo oživeo duh zadrugarstva.

– Hoćemo da menjamo institucionalni okvir, hoćemo da popravljamo postojeće i donosimo nove zakone koji će omogućiti normalno delovanja zadružnog pokreta u Srbiji – naglasio je Krkobabić, rekavši da je plan da se vrati imovina i zemljište i da sudovi rade svoj posao.

On je dodao da u tom procesu očekuje podršku i pomoć predstavnika jedinica lokalnih samouprava, koji mogu dati ključni doprinos stvaranju normalnih uslova za ostanak mladih ljudi na selu. Krkobabić je naglasio da se formiranjem zadruga omogućava horizontalno povezivanje većeg broja proizvođača i povećanje njihove produktivnosti.

U svetu danas postoji 800 miliona zadrugara u 750.000 zadruga, a u Srbiji je trenutno 1.500 zemljoradničkih zadruga i 123.000 zadrugara.

Prva zadruga u današnjoj Srbiji osnovana je 1846. u Bačkom Petrovcu u Vojvodini. Član Odbora za selo SANU Branislav Gulan kaže da je posle dve decenije čekanja 2015. zadrugarstvo u Srbiji dobilo i novi Zakon koji ni danas nije po njihovim merama, te da su potrebne hitne izmene i dopune kako bi se on uskladio sa svetskim zadrugarstvom.

– Ovo je tek početak povratka poverenja u zadruge, ali je potrebno vratiti i 200.000 hektara zadružne zemlje i više hiljada objekata. Zadrugari ni danas nemaju štedno kreditne zadruge koje bi mnogo značile u poslovanju zadruga, na čemu počiva svetsko zadrugarstvo – istakao je Gulan.

Osnivanje novih i reafirmacija nekih postojećih zadruga, prema njegovim rečima, treba da napravi prve korake u obnovi zapuštenih srpskih sela. Cilj je, kako je istakao, da se objedini i ujedini zadrugarstvo, kako bi zadrugari postali robni proizvođači.

Plan – 150 zadruga godišnje

Milan Krkobabić, ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj, istakao je da je do sada najviše prijava za zadruge stiglo iz najrazvijenijih delova Srbije, ali da se bude i nerazvijenija sela.

„Petsto zadruga za tri godine, to je više od 150 godišnje. To je ambiciozno, ali ako svi prionemo imam utisak da su ljudi na selu spremni to da prihvate“, rekao je Krkobabić.