Za osam godina zdravstvo ostalo bez 7.000 ljudi

Međutim, to je bilo usmereno uglavnom na izgradnju novih objekata ili rekonstrukcije iz kojih je veći efekat zabeležila građevinska industrija, odnosno pojedine firme iz tog sektora, dok su za prave pomake u sistemu zdravstvene zaštite, te dve godine suviše kratak period koji još ni statistika nije uspela da potvrdi.

Premijerka Ana Brnabić je gostujući na TV Pinku pre par večeri navela da se zdravstvo gradilo na tri stuba.

– Prvi – obrazovanje i u skladu sa time i gotovo 11.500 specijalizacija koje su od 2014. dodeljene. Drugi – da stvorimo uslove da vi možete da radite najbolje što umete, da izgradimo najmodernije bolnice u najmodernijim uslovima. I treći stub – plate zdravstvenih radnika koje su bile sramotno male, a koje su itekako porasle – naglasila je i dodala kako je od 2018. godine posao dobilo oko 1.200 mladih lekara i oko 1.400 medicinskih sestara i tehničara, kao i da je 2013. godine bilo velikih problema, jer skoro 10 prethodnih godina nije bilo specijalizacija.

Zvanični brojevi, međutim, ne potvrđuju izdašno tu priču. Više ukazuju na činjenicu da vlast nije uspela da popuni ona mesta koja su zdravstveni radnici napustili u tom periodu odlazeći u penziju, privatni sektor ili što je najčešće u vreme pre pandemije, u inostranstvo. Naime, prema podacima iz godišnjeg izveštaja Batuta, pre deset godina u zdravstvu je radilo ukupno 112.587 ljudi, dok su na kraju 2020. na tom spisku bila 105.233 zaposlena ili 7.354 ljudi manje. To je, inače, poslednji dostupan podatak jer godišnji izveštaj za 2021. godinu još nije objavljen. Istina je da smo pokušali od Ministarstva zdravlja kao i od Batuta da dobijemo svežije podatke, imajući u vidu da su ulaganja i zapošljavanja medicinskog kadra u prošloj godini bila intenzivnija i moguće je da bi promenila konačnu sliku. Međutim, odgovore nismo dobili niti je sa tim institucijama mogla da se uspostavi telefonska veza jer je ili linija bila zauzeta ili telefoni isključeni.

U svakom slučaju, iz dostupnih podataka vidljivo je da se, uprkos pozivanja na važnost zdravstvene zaštite, posebno u vreme pandemije proglašavanje zdravstvenih radnika za heroje, malo toga uradilo da bi im posao bio olakšan. Tako je i broj lekara u poslednjoj deceniji smanjen za 859 a broj lekara specijalista za čak 1.553. Povećan je i broj doktora koji nisu dobili specijalizaciju za 365 a jedini ohrabrujući podatak je da se za 329 povećao broj onih koji su se u trenutku preseka, 2020. godine nalazili na specijalizaciji. Takođe, broj medicinskih sestara ili tehničara u odnosu na stanje iz 2012. smanjen je za 890.

Zoran Savić, predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“, podseća da je do 2000. godine bilo daleko više zaposlenih u tom sektoru, ali da je broj do 2010. smanjen u nekoliko krugova racionalizacije, poput smanjenog obima u stomatologiji.

– U toj delatnosti sada radi oko 117.000 zaposlenih. Broj ugovorenih radnika sa RFZO je od 108.000 do 110.000 što znači da se deo, oni koji rade na zameni, na određeno vreme, plaća iz sopstvenih sredstava zdravstvene ustanove. U poslednjih nekoliko godina primljeno je između 4.000 i 4.500 zdravstvenih radnika, ali nije se za toliko uvećao ukupan broj jer su neki otišli u penziju – objašnjava Savić.

Prema rečima Radomira Panića, predsednika Sindikata lekara i farmaceuta, zdravstveni radnici su nezadovoljni, dosta njih je dalo otkaze i pre a naročito tokom pandemije, pa su ili prešli u privatnike ili otišli vani.

– Tačno je da sad nije kao u vreme kada su pacijenti morali da kupuju špriceve, ali sve što se danas radi, vodi ka privatizaciji zdravstva. Ne radi se na kadrovima, na edukaciji, ima mnogo konkursa i zapošljavanja, ali kolege koji su radili sve vreme u kovidu i pored toga ostaju bez posla. Primaju se neki koji nisu videli kovid niti su igde radili. Specijalizacije su i dalje volonterske a građani i dalje teško dolaze do lekara, što se posebno pogoršalo tokom epidemije. Sve ide na urušavanje u kome će se lekari, zdravstveni radnici, snaći ali će građani osetiti. Sistem je loš. Oko 60 odsto direktora ustanova su vršioci dužnosti, ministar ih drži ucenjene, kako bi zadržao kontrolu pa je cela epidemija prošla kao predizborna kampanja – objašnjava Panić.