Za "Planirate li decu?" kazna i do 1,5 miliona dinara

I dok potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović tvrdi da je zakon dobar, da su na njemu tri godine radili stručni ljudi, te da bi ga što pre trebalo usvojiti, ministar rada Zoran Đorđević ističe kako „postoje problemi u implementaciji“.

„Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti na kome smo radili gotovo tri godine podržalo je više od 100 državnih institucija, nezavisnih tela, nevladinih organizacija, sindikata i udruženja građana. Uspeli smo svi zajedno da sprečimo ideju Ministarstva za rad i socijalnu politiku da se ovaj zakon piše iz početka. Zbog negativnog mišljenja kolege koji u ovom sazivu vodi ministarstvo za rad Zorana Đorđevića da postoje „problemi u implementaciji“ prepustila sam njegovom ministarstvu da reši ove probleme, jer lično ne vidim da oni postoje“, kaže za Danas Zorana Mihajlović. Ona ističe kako veruje da „neće imati mnogo posla“ i da će uskoro o ovom nacrtu zakona moći da se razgovora i na sednici Vlade, i da će potom biti upućen parlamentu.

Ovako skrojen tekst nacrta nije po meri ni poslodavaca. Međutim, za razliku od ministra rada, njih muče drugi problemi.

– Osnovna primedba koju imamo odnosi se na visoke kazne poslodavcima i uopšte to što se apsolutnim brojevima i konkretnim procentima pokušava da nametne nešto poslodavcima. Poslodavci su tu da postižu privredne rezultate i mi ih već stimulišemo da vode računa o rodnoj ravnopravnosti. Da li treba korporacija od 1.500 zaposlenih, od kojih su 75 odsto žene, zbog nekakvih konkretnih cifri koje moraju da se ispoštuju da otpušta te žene i zapošljava muškarce na njihova radna mesta – kaže za Danas predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Ono što njima u Uniji smeta i što je bio samo jedan od razloga zbog kojih ovaj nacrt nije prihvaćen na nedavno održanoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta jeste i taj što njih ni sindikate, kako kaže Atanacković, niko nije pitao za mišljenje.

– Nekoliko dana pred sednicu SES-a dobili smo nacrt i za to vreme trebalo je da pročitamo i da se složimo sa tim. Niko nas nije pitao niti konsultovao kada se radilo na tom tekstu, nismo pitani uopšte – napominje Atanacković.

Ovim nacrtom zakona predviđeno je da poslodavci ne smeju da prave razliku na osnovu pola, odnosno roda, a poslodavci kao i organi javne uprave neće smeti da pitaju budućeg zaposlenog bilo šta o bračnom i porodičnom životu ili planovima. Tako će čuveno sporno pitanje poslodavca „planirate li da imate decu“ ubuduće biti novčano kažnjivo i to sa najmanje 500.000 do 1,5 miliona dinara. Ista ta kazna sleduje i poslodavcu koji kao kriterijum za sistematizaciju radnih mesta ističe pripadnost određenom polu, odnosno rodu. Novčane kazne za nepoštovanje ovog zakona nisu zaobišle ni političke stranke i sindikalne organizacije, koje će zbog kršenja odredbi morati da plate između 300.000 i milion dinara.

Zabrana senzacionalizma u medijima

Prema ovom zakonu sredstva javnog informisanja dužna su da koriste rodno osetljiv jezik, da izveštavaju rodno osetljivo i izbalansirano, bez senzacionalizma i iznošenja detalja iz porodičnog i privatnog života, da razvijaju svest o rodnoj ravnopravnosti kako bi se iskorenili društveni i kulturni obrasci, običaji i praksa zasnovani na rodnim stereotipima, predrasudama i rodnoj diskriminaciji i smanjilo rodno zasnovano nasilje i nasilja prema ženama.

„Radi povećanja rodne osetljivosti izveštavanja i eliminisanja seksističkih i mizoginih medijskih sadržaja, sredstva javnog informisanja dužna su da preduzimaju mere sa ciljem unapređenja kompetencija novinara i urednika“, navodi se u nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti.