Foto: EPA/ ROLF VENNENBERNDZakon o načinu obračuna poreza na upotrebu automobila, poznatiji kao porez na luksuz, donet 2009. kao odgovor na svetsku ekonomsku krizu, kako bi se napunila državna kasa, danas je izgubio smisao, ali u Ministarstvu finansija nemaju odgovor na pitanje da li će ovaj propis konačno biti ukinut.
Zakon propisuje visoke poreze za automobile čija zapremina prelazi 2.000 kubika, ali pošto savremeni automobili imaju po pravilu mnogo manju zapreminu, a daleko veću snagu motora, ovakvo oporezivanje više nema logike.
– Trenutno u Srbiji ima oko 12.000 automobila za koje su porez i registracija veći od vrednosti automobila. Ovaj nepromišljeni zakon naneo je ogromnu štetu državi jer je promet automobila preko 2.000 kubika skoro potpuno obustavljen a upravo su ti automobili, kroz veću potrošnju goriva, mogli da obezbede značajan prihod državi kroz akcize na gorivo, osiguranja, PDV, putarine, carine… – kaže za Danas Milan Knežević, vlasnik jednog od tih automobila.
On navodi da vozilo od 3.000 kubika troši oko 13 litara goriva na 100 km. Ako godišnje pređe 30.000 km, potrošiće 4.000 litara goriva koje košta 6.000 evra, na šta bi država samo kroz akcize prihodovala oko 4.000 evra. Umesto toga, ti automobili, sada skoro oldtajmeri, uglavnom su van saobraćaja jer se vlasnicima ne isplati da ih registruju.
Naime, porez i osiguranje koje se takođe određuje prema kubikaži, glavna su stavka u tom trošku i u velikom broju slučajeva prelaze vrednost koje vozilo može da dostigne na tržištu.
Knežević kaže da su vlasnici vozila od 3.000 kubika na ime ovog poreza, od dana njegove primene, dali oko 15.000 evra, što je daleko više od vrednosti automobila.
Apsurd postaje vidljiviji kada se uporede nova vozila od 140 do 200 konjskih snaga, koji sada imaju turbo motore smeštene u manje od 1.600 kubika i porez na njihovu upotrebu iznosi oko 5.570 dinara. Istovremeno starija verzija, reno lagune na primer, sa motorom od 150 konjskih snaga i zapremine 2.188 kubika, porez je deset puta veći – 56. 430 dinara.
Još uočljivije je kada se pogleda tržište polovnih vozila na kome je moguće naći „pežo 607“, benzinac za samo 1.600 evra uz napomenu da za registraciju zbog poreza treba izdvojiti 95.600 dinara godišnje (oko 800 evra). Ili „kadilak eskajled“ iz 2002. godine, sa motorom od 6.000 kubika i 345 konjskih snaga, prodaje se za 5.800 evra ali bi novi vlasnik za registraciju tog vremešnog džina morao svake godine da izdvaja 172.000 dinara (skoro 1.500 evra) od čega samo porez, umanjen za 40 odsto zbog starosti vozila, iznosi oko 142.000 dinara. Oglasi su puni ovakvih primera, ali prodaja je potpuno stala.
Čeka da Ministarstvo finansija promeni model obračuna tog poreza i održi obećanje koje je dao još Dušan Vujović kada je bio na čelu tog resora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
