Za povišice 35 milijardi dinara

Ukupno, povećanja plata zaposlenih u javnom sektoru dići će rashode za 35 milijardi dinara, ali ako se isključe doprinosi i porezi na ove zarade, efekat će biti rast troškova za 21 milijardu dinara ili 0,4 odsto BDP-a.

Smanjenje zarada, zabrana zapošljavanja i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru su mere koje su dominantno doprinele smanjenju budžetskog deficita od 2014. godine pa je udeo plata u BDP-u smanjen sa 12 odsto 2014. na 9,8 odsto 2017. godine (ovo se odnosi na bruto plate). Prema Zakonu o budžetskom sistemu cilj je da se neto plate (bez poreza i doprinosa) u javnom sektoru smanje na sedam odsto BDP-a, a trenutno, u 2017. godini se nalaze na 8,3 odsto. Zanimljivo je da se u obrazloženju izmena zakona o budžetskom sistemu navodi da se „čini da je tako targetiran nivo zarada postavljen dosta nisko“.

Od naredne godine najveći rast plata od 10 odsto imaće pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane i BIA, a kako je najavljeno pre kraja godine pripadnici ovih službi će dobiti i jednokratnu isplatu od po 10.000 dinara. Pored njih povećanje od 10 odsto će dobiti zaposleni u Poreskoj upravi i Upravi carina (koji su pri Ministarstvu finansija).

Povećanje plata od 10 odsto dobiće i prosvetari, preciznije nastavnici i ostali zaposleni u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja, u ustanovama učeničkog i studentskog standarda i predškolskim ustanovama. Povećanje plata od 10 odsto ide i zaposlenima u ustanovama socijalne zaštite i ustanova kulture. Isto povećanje plata sleduje i zaposlenima u zdravstvenim ustanovama.

Takođe, u klasi onih koji će imati najveće povećanje plata naći će se i službenici Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, kao i državni službenici i nameštenici u sudovima i tužilaštvima, ali ne i sudije, tužioci i zamenici tužilaca. NJima sleduje povećanje plata od pet odsto. U grupi od pet odsto naći će se i zaposleni u sudovima i tužilaštvima koji se bave suzbijanjem organizovanog kriminala i korupcije, kao i sudovima i tužilaštvima za ratne zločine.

Povećanje od pet odsto dobiće narodni poslanici i zaposleni u Narodnoj skupštini, predsednik republike, Državno pravobranilaštvo, predsednik i potpredsednik Vlade. Tu su i ostali zaposleni u Vladi i državnoj upravi.

U okviru Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca povećanje plata od pet odsto ide samo državnim službenicima i nameštenicima.

Takođe i profesorima univerziteta i zaposlenima u visokoškolskim ustanovama, kao i istraživačima i pomoćnom osoblju u naučno – istraživačkoj delatnosti ide na dosadašnju platu pet odsto.

Povećanje plata od pet odsto ide i za zaposlene u ostalim javnim službama, ali ne i onima koji rade u organizacijama za obavezno socijalno osiguranje gde spadaju PIO i RFZO.

Povećanje od pet odsto namenjeno je i korisnicima budžeta lokalnih vlasti.

Prilikom određivanja ko će i koliko dobiti Vlada se očigledno vodila idejom ujednačavanja plata zaposlenih u javnom sektoru, što se spominje i u obrazloženju zakona. Osim toga, prema rečima Milojka Arsića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu vidi se i doza populizma koja već dugi niz godina postoji kod određivanja plata.

„Po platama funkcionera vidi se da se vodilo računa o političkim faktorima i o tome kako će to izgledati u javnosti. Bilo bi normalno da su plate povećane funkcionerima, i to odavno, a ne da gledamo kako žive i kakva odela nose sa platama od hiljadu evra“, napominje Arsić dodajući da normalne plate za predsednika, premijera ili ministre ne bi imala nikakve fiskalne efekte, ali ne bi izgledale dobro.

Kada smo kod funkcionera, za razliku od nameštenika u nezavisnim institucijama i drugim organima, njima plata neće biti povećana.

On ističe i da upada u oči da je administracija, posle dve godine zamrznutih plata, nakon smanjenja 2014, dobija povećanje od svega pet odsto. Ovde se javlja opasnost, prema Arsićevim rečima, od negativne selekcije i guranja u korupciju, jer su to ljudi koji pišu i tumače zakone.

Slična situacija je i kod fakulteta. Profesori i naučnici su u grupi onih koji dobijaju povećanje od samo pet odsto, čime se po njegovom mišljenju guraju da rade na konsultantskim projektima i zapostavljaju naučno istraživački rad.

Sa ovim povećanjima plata država je došla na gornju granicu mogućeg, a da naredne godine bude ostvaren mali fiskalni deficit. Takođe, smanjivanjem raspona plata koji inače nisu veliki u javnom sektoru, šalje se poruka da se uvodi uravnilovka, a to nije dobro ni za državu ni za javna preduzeća.

Za narednu godinu predviđen je deficit od 28,4 milijarde dinara (0,6 odsto BDP), a u ovoj godini država će ostvariti suficit od 32 milijarde dinara (0,7 odsto BDP).

Od prvoj januara biće povećane i penzije za pet odsto, što će iznositi povećanje rashoda za budžet od 25 milijardi dinara.