Za profit od 100 miliona evra treba vremena i mnogo ulaganja

S obzirom da je NLB banka u 2019. godini zabeležila svega oko četiri miliona evra dobiti, da ima oko 1,8 odsto tržišta, jasno je da se očekuje da gro ovog profita napravi Komercijalna banka.

Ova banka nikada nije ostvarila toli profit, a rekord je imala 2019. godine kada je zaradila 76 miliona evra. Ovo je bilo ono što nazivaju šminkanje mlade pred udaju, pošto je Komercijalna u 2020. godini napravila dobit od svega 25 miliona evra.

Kada se uzme u obzir da su Slovenci platili oko 395 miliona evra za 83,23 odsto akcija banke, te ako otkupe i ostatak po istoj ceni (već su predali obaveštenje o nameri preuzimanja preostalih akcija) cela banka će ih koštati 474 miliona evra, ispada da bi za manje od pet godina ostvarivanja tolikog profita mogli da otplate ovu investiciju.

Međutim, nije ovih 395 miliona evra zarada države na udelu u Komercijalnoj banci. Tokom 2019. godine država je morala da otkupi akcije međunarodnih investicionih fondova EBRD-a, IFC-a, Svedfunda i nemačkog DEG-a i za 40,13 odsto njihovih akcija platila je 260,8 miliona evra.

Dok je NLB banci prodavala jednu akciju za 27,6 evra, prethodno ih je otkupljivala za 37-38 evra. Ova nesrećna okolnost vuče korene još iz 2006. i 2009. godine kada su ovi fondovi ušli u Komercijalnu banku i kada im je ugovorom data put opcija, mogućnost da prodaju državi svoje udele po unapred dogovorenoj ceni.

Ipak, stručnjaci ističu da planovi NLB-a u vezi sa Komercijalnom bankom jesu ostvarivi, ali da oni ne pominju koliko će investirati u ovu banku.

Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum sakjuritiza, ističe da kod povrata investicije gleda se period odmah nakon kupovine banke.

„Da je stvarno rok povrata investicije pet godina morali bi u prvih pet godina posle privatizacije da vrate uloženo, a to će se teško desiti. Videli smo da je rezultat iz 2019. godine pred prodaju napumpan i to je nešto što svi rade. Tako je i Sosijete ženeral u Srbiji pre nego što će ih kupiti OTP imao odličan rezultat. NLB će imati mnogo ulaganja da osposobe banku da pravi toliki profit“, ocenjuje Gujaničić.

Razlog je tehnološko kaskanje Komercijalne za konkurentima, loša kadrovska struktura i višak zaposlenih. Na predstavljanju rezultata predstavnici NLB banke ocenili su da banke veličine Komercijalne imaju oko 2.000 zaposlenih i da će njihov cilj u ovoj banci sličan tome. S obzirom da Komercijalna trenutno zapošljava oko 2.700 ljudi, jasno je da će oko četvrtine radnika ostati bez posla. Nema razloga da se to ne desi pošto NLB i u Sloveniji kreše i broj ljudi i broj filijala, pa zašto ne bi i ovde.

„Pre svega moraće dobro da poprave strukturu radnika. Osim toga da li će ili neće imati profit od 100 miliona ne zavisi samo od njih, već i od drugih faktora“, podseća Gujaničić.

Sličnu ocenu ima i Goran Radosavljević, profesor na FEFA-i. Prema njegovim rečima, najveći konkurenti Komercijalne su daleko odmakli u digitalizaciji.

„Oni nisu rekli koliko treba da ulože. Oko 30 miliona evra za integraciju nije ništa koliko je potrebno da se podigne Komercijalna na nivo vodećih banaka. S druge strane, otpustiće višak zaposlenih, a to im neće biti problem pošto nemaju kolektivni ugovor u Komercijalnoj banci. Pored toga neće davati pare gde ne treba, kao što je to moralo da se radi dok je banka bila državna. Kada izađe iz neprofitnih poslova biće to mnogo bolje“, napominje on dodajući da smo još i dobro prošli s obzirom na trenutak u kom je banka prodata.

Ugovor između države i NLB banke potpisan je 26. februara, uoči same pandemije korona virusa. Prema rečima Radosavljevića, u tom trenutku delovalo je da se moglo još novca uzeti za nju, ali imajući u vidu pandemiju prošle godine još smo i dobro prošli.

„Ovo je dobro za Komercijalnu banku jer je kupi neko ko će ulagati u nju. Dobro je i za NLB koja je posle mnogih problema i spašavanja od strane države, morala da izađe iz Slovenije sa nekom velikom investicijom. I država je dobila pare u trenutku kada je to bilo najpotrebnije. Ipak, ta banka je trebalo da bude vrhunska, a ne u ovako katastrofalnom stanju. S druge strane Komercijalna je i bila toliko velika zato što je bila državna“, napominje Radosavljević.

NLB banka je već otpisala 13,4 miliona evra kreditnih gubitaka u Komercijalnoj, a ukupno je u njoj oko 40 miliona evra problematičnih kredita. Ipak, nakon dva meseca koliko su u banci, Slovenci kažu da nema iznenađenja.

Njima u prilog ide i okolnost da su kupovinom Komercijalne banke stekli i 137 miliona evra gudvila, koji će im povećati kapital grupe i tako olakšati u ispunjavanju zahteva Evropske centralne banke.

Naime, s obzirom da su kupili banku po ceni od 27,6 evra po akciji, dok je obračunska ili knjigovodstvena vrednost akcije 37,4 evra.

Inače, cene akcija evropskih banaka već duži niz godina, a posebno tokom pandemije su dosta ispod knjigovodstvene vrednosti. Recimo, krajem prošle godine austrijska Erste banka se prodavala po 0,56 knjigovodstvene vrednosti, italijanska Inteza Sao Paolo 0,63, Unikredit 0,31, Rajfajzen internacional 0,39, a francuska Sosijete ženeral svega 0,17. Komercijalna banka je prodata po 0,7 knjigovodstvene cene.

NLB: Tek ćemo videti da li je kupovina isplativa

U NLB banci ističu da se banke uključene u bankarski indeks Euro Stoxx banaka trenutno kotiraju na oko 46 odsto svoje knjigovodstvene vrednosti.

„NLB je kupila Komercijalnu banku po približno 70 odsto njene knjigovodstvene vrednosti, što predstavlja oko 50 odsto premiju na banke uključene u gore navedeni indeks. Prosečna cena akcija KMBN na Beogradskoj berzi u 2020. godini, ponderisana prometom akcije na berzi, iznosila je 2.563,7 dinara, što ukazuje da je cena po kojoj je banka prodata za više od 25 odsto veća od cene koju su akcije Komercijalne banke imale na tržištu i po kojoj se njima trgovalo tokom prošle godine. Inače, sveobuhvatna integracija banke povezana je sa mnogim troškovima i angažovanjem resursa, ne samo finansijskih već i ljudskih, tako da će vreme dati konačnu ocenu uspešnost i profitabilnost transakcije“, navodi se u odgovoru NLB banke na pitanje Danasa o ovoj investiciji uz napomenu da je priznavanje negativnog gudvila u finansijskim izveštajima NLB grupe vrlo složena računovodstvena operacija, koja do uključenja u kapital banke zavisi i od procene regulatora.