Za razvoj turizma samo 21 milion evra

Kapitalno ulaganje u kuršumlijskom kraju ove godine biće u obnovu godinama zatvorene Kuršumlijske banje, dok na Staroj planini računaju na nove investitore spremne da novac ulože u hotele, jer im upravo to treba – novi smeštajni kapaciteti.

Prema poslednjim, još nezvaničnim podacima, Srbija je 2017. prihodovala od turizma 1,2 milijarde evra. S druge strane, budžet namenjen turističkom sektoru je 2,49 milijardi dinara (oko 21 milion evra), za gotovo 800 miliona dinara veći nego godinu ranije, ali opet nedovoljan da pokrije sve ono što je u Srbiji neophodno da se uradi ne bi li turistička ponuda bila što kompletnija.

Sredstvima resornog ministarstva ove godine, a toga nije bilo u prethodnom budžetu, planirano je 350 miliona dinara za početak izgradnje gondole u Beogradu. Ceo budžet Ministarstva za 2018. je 4,5 milijardi dinara, od toga telekomunikacijama ide 419 miliona dinara, sektoru trgovine 1,17 milijardi, a za turizam je izdvojeno 2,49 milijardi dinara. Od toga 123,3 miliona za turističku inspekciju, podsticaji za infrastrukturu su 800 miliona dinara, Skijališta Srbije, Tvrđava Golubački grad i Park Palić dobiće po 10 miliona dinara, a JP Stara planina 20 miliona dinara. TOS-u ide 450 miliona dinara, za istraživanje tržišta, upravljanje kvalitetom i unapređenje turističkih proizvoda nešto više od 107 miliona dinara.

Kako su Danasu rekli u kabinetu ministra turizma Rasima Ljajića, 400 miliona dinara odvojeno je za 80.000 vaučera koliko će ove godine biti podeljeno turistima koji odluče da odmor provedu u Srbiji, a za 790 miliona dinara odvojenih za infrastrukturne projekte moći će, ističu u ovom ministarstvu, da se prijave sve lokalne samouprave u Srbiji i to na konkursu koji traje do oktobra ove godine. U kabinetu Rasima Ljajića navode kako se još ne zna na šta će biti potrošen taj novac jer je godina tek počela.

„Na primer, ranije iz ovih sredstava namenjenih razvoju turističke infrastrukture urađena je velika letnja pozornica u Sokobanji ili omladinski kulturni centar na Zlatiboru, ili pristani koji treba da se urade u Beogradu ili garaža na Kopaoniku“, ističu u Ministarstvu turizma. Prošle godine je za ovu svrhu država iz budžeta izdvojila oko 600 miliona dinara.

„Za turističke manifestacije u Srbiji, poput Guče i ostalih, biće izdvojeno 115 miliona dinara, a planirano je da se izdvoji i novac za kredite iz Fonda za razvoj. Osim toga, minimum 50 miliona dinara biće odvojeno za turističke agencije koje se bave dovođenjem stranih gostiju u Srbiju. Osim toga, oni će imati na raspolaganju replasman, odnosno novac koji je ostao neiskorišćen u prethodnom periodu“, napominju u kabinetu ministra trgovine i turizma.

Ono čega nema u budžetu za turizam, a što se svakako tiče i ove privredne grane jeste izgradnja auto-puteva, mostova i pruga, a za njih je država ove godine predvidela najveće izdatke – čak 43,9 milijardi dinara.

Putevima su zadovoljni u opštini Knjaževac, kojoj pripada i jedan od četiri najveća zimska centra u Srbiji Stara planina. Direktor TO Knjaževac Boban Marković za naš list kaže da problema imaju sa nečim drugim, odnosno kapaciteti skijališta prevazilaze smeštajne kapacitete.

– Najviše nam treba novi smeštaj, hoteli. Staze su duge 13 kilometara, putevi su uglavnom sređeni, veliki deo posla je urađen tokom 2017, sigurno nekih 30 kilometara. Ostalo je da se urade delovi puta od Knjaževca ka Kalmi, Kalme ka Svrljigu i deo od Pirota, ali to nisu neke velike deonice, radi se o sedam-osam kilometara – kaže Marković.

Privatne investicije u nove smeštajne kapacitete su im, ističe, preko potrebne, ali očigledno postoje problemi zbog kojih ih još nema.

– Zainteresovanih investitora ima, ali država je ta koja daje dozvole, tako da očigledno investitori imaju probleme sa papirima, dozvolama. U tom smislu bi država trebalo više da pomogne – napominje Marković.

JP Stara planina iz budžeta za ovu godinu ima 20 miliona dinara. Marković kaže da ne zna na šta će tačno biti potrošen taj novac koji i „nije veliki“. Ranije se, kako kaže, pričalo o gradnji adrenalinskog parka, kao i o teniskim terenima, ali on ne zna da li je to plan za ovu godinu.

Pre nekoliko dana ministar turizma Rasim Ljajić najavio je sređivanje Divčibara, novu privatnu investiciju u izgradnju hotela, a neposredno pred Novu godinu direktor TO Zlatibor Vladimir Živanović rekao je za Danas da uskoro treba da bude završen Omladinsko-kulturni centar, koji će imati salu za pozorišne predstave i filmske projekcije, galeriju, biblioteku, prostor za omladinska i druga udruženja i dve multifunkcionalne sale. Iz opštine Čajetina, koja je nedavno kupila Sportsko-turistički centar Zlatibor, koji osim sportske dvorane, ima i hotel, stiže najava da ova lokalna samouprava želi da ulaže u razvoj sportskog turizma na Zlatiboru.

Na samom jugu Srbije, Prolom i Lukovska banja mogu da se pohvale veliki brojem gostiju poslednjih godina. U Kuršumliju je u 2017. došlo 30.000 gostiju, zabeleženo je 200.000 noćenja. S druge strane, Kuršumlijska banja je zatvorena.

– Najvažnije aktivnosti u nastupajućem periodu biće usmerene ka rešenju problema u vezi sa Kuršumlijskom banjom, gde je za kupovinu jedne od banja sa najslavnijom prošlošću, poznatoj po raznovrsnim veoma lekovitim toplim i mineralnim vodama zainteresovana Planinka, a razgovori sa Vladom Srbije i menadžmentom ove firme su u toku – kaže direktorka TO Kuršumlija Jasmina Savić.

„Prema rečima predsednika opštine Kuršumlija Radoljuba Vidića, u narednih mesec-dva potrebno je da Vlada preuzme Kuršumlijsku banju od Fonda PIO i da predloži uslove pod kojima bi Planinka preuzela banju“, kaže Savićeva. To će, po njenim rečima, mnogo značiti za ovu opštinu, „jer bi se ceo kraj oko banje uposlio, a stalno zaposlenje dobilo bi oko 100 ljudi“.

„Prošle godine se intenzivno radilo i na poboljšanju putne infrastrukture u kuršumlijskoj opštini, gde je za uređenje puteva i ulica uloženo 120 miliona dinara“, dodaje Jasmina Savić.