Za šest meseci 130.000 elektronskih upisa u katastar nepokretnosti 1Promocija eŠaltera Foto: NALED

Za šest meseci primene elektronskog sistema eŠalter građani i privreda u Srbiji podneli su 130.000 zahteva za upis u katastar, od čega 53.000 preko javnih beležnika, rečeno je danas na predstavljanju elektronskog sistema za upis u katastar nepokretnosti koji je u primeni od 1. jula prošle godine.

Procenat elektronskih zahteva dostigao je 40 odsto u ukupnom broju postupaka pred Republičkim geodetskim zavodom (RGZ).

Umesto šest odlazaka na šalter, građani i privreda sve poslove obavljaju kod javnog beležnika koji proverava valjanost dokumentacije i ekekronski je dostavlja katastru.

Na istom mestu stranke mogu da podnesu i poreske prijave koje RGZ prosleđuje Poreskoj upravi i lokalnoj poreskoj administraciji, tako da više ne moraju da imaju direktan kontakt ni sa njihovim službenicima.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je rekla da je reforma katastra jedna od najkompleksnijih koje Vlada Srbije sprovodi.

„Ova reforma je pogodila suštinu jer menja svakodnevni život građana, odnosno proces upisa nepokretnosti u katastar, što je za građene do sada bila noćna mora“, kazala je premijerka i dodala da nema više sakupljanja papira i obilazaka šaltera.

Po njenoj oceni ta reforma je pokazala koliko državna uprava dobro radi kao tim i podsetila da je cilj Vlade Srbije efikasna, brža javna uprva u čijem radu postoji potpuna transparentnost koja je u službi građana.

„Potrebno je da uspostavimo sistem u kome ništa ne zavisi od volje pojedinca već je sve definisano pravilima u skladu sa zakonoma“, rekla je premijerka.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović kazala je da je cilj reforme katastra da građani i privreda dobiju sve što im je potrebno – brzo, kvalitetno i digitalno.

Kako je istakla, sve što se radi u toj reformi treba da pomogne da RGZ postane jaka i nezavna državna institucija koja će pomoći da se popravi poslovno okruženje u državi i Srbija postane bolja za investicije, ali i bolje mesto za život.

Ministarka pravde Nela Kubrović podsetila je da je njeno ministratvo od 2014. razradilo registar prometa nepokretnosti gde na jednom mestu postoji baza svih ugovora koji se tiču prometa nepokretnosti sa ciljem da ne može dva puta da se overi isti ugovor.

Istakla je da eŠalter omogušava da se javni beležnici povežu sa katastom i elektronskim putem dostavljaju sve isprave, i da ceo sitem onemogućva dvostruke prodaje nekretnina, što je bio čest slučaj ranije.

Britanski ambasadar u Srbiji Denis Kif naglasio je da je njegova zemlja najveći donator Srbije kada je u pitanju oblast e-uprave i da su kroz Fond za dobru upravu od 2015. kao pomoć reformama Srbiji odobreni projekti od više od 16,5 miliona evra.

On je najavio da će britanski fond ove godine nastaviti da podržava reformske procese u Srbiji u vrednosti od oko šest miliona evra.

„Rad na reformi upisa u katastar u Srbiji utiče na poboljšanje poslovnog ambijenta i bolji rang Srbije na Duing biznis listi“, kazao je Kif i dodao da je Britanija na toj listi već duže vreme u prvih deset država i zbog toga želi da sa Srbijom podeli znanje i iskustvo.

Direktor RGZ Boro Drašković istakao je da će u saradnji sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i uz podršku Fonda za dobru upravu biti obučeno ukupno 1.500 službenika katastra, lokalnih samouprava i drugih organizacija i institucija uključenih u rad eŠaltera.

Dodao je da iz meseca u mesec raste broj službenika koji bez greške prolaze kroz proceduru, od 27 odsto u julu prošle godine do 66 odsto u decembru.

Prema njegovim rečima broj obustavljenih postupaka pred katastrom je u stalnom padu, sa 1.922 u julu na 650 u decembru, odnosno sa 9,4 na 2,9 odsto.

On je kazao da očekuje da se do 2020. napravi sistem koji bi omogućio da način upravljanja zemljišnom registracijom u Srbiji bude rangiran među prvih 20, a možda i među 10 najboljih na Duing biznis listi.

Pravne analize koje je u okviru projekta pripremio NALED ukazale su da je potrebno da se uskladi još 13 zakona sa novim Zakonom o postupku upisa u katastar.

Među ključnim preporukama za dalje unapređenje regulative su ukidanje obaveze podnošenja poreske prijave ili smanjenje količine podataka koje je potrebno uneti, prenošenje obaveze plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava na kupca, pojednostavljenje procedure promene prebivališta, zabrana prometa neupisanim objektima u izgradnji.

Predsednik Javnobeležničke komore Srbislav Cvejić je rekao da je reformom katastra obezbeđena veća pravna sigurnost građana i onemogućen upis na osnovu falsifikovanih isprava, što nije bio redak slučaj do sada.

Izrazio je očekivanja da će do kraja 2020. kako je predvđeno zakonom, javni beležnici imati potpuni pristup u podatke geodetskog katastarskog informacionog sistema, čime će pravna sigirnost građana dostići najviši nivo.

Najavio je da će se do tada raditi na uvođenju digitalne arhive javnih beleženika i početi izrada javnobeležničkih e-isprava.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari