Za šest meseci, EPS i Srbijagas na uvoz bacili jednu novu elektranu

I dok uvoz nafte po bezanskim cenama možda nije mogao da se izbegne, situacija je drugačija kod gasa a posebno kod električne energije, koja se, inače, označava kao glavni krivac za tako nepovoljan spoljnotrgovinski saldo. Naime, zbog havarija i pada proizvodnje struje došlo je do veće potrošnje gasa pa su rezerve istrošene brže nego što se očekivalo a nabavke na berzi su u međuvremenu drastično poskupele. Tako je bar tvrdilo rukovodstvo Srbijagasa.

Sa strujom je problem dugoročniji. Domaća proizvodnja od sredine prošle godine ne može da pokrije potrošnju pa se energija nabavlja na svetskom tržištu u trenutku kada je najskuplja. Stručnjaci se slažu da je to posledica nestručnog vođenja EPS-a i ukazuju da šteta dugo neće moći da se sanira.

Milun Babić, redovan član Akademije inženjerskih nauka, kaže za Danas da je za novac koji je neplanirano utrošen za nabavku energenata u trenutku kada su njihove cene najviše, mogao da se izgradi jedan veliki vetropark, solidna solarna elektrana, ili kombiniovano, manja solarna elektrana i vetropark. Mogli su da se zasade hektari gorivog bilja koje se koristi za biomasu a moglo je i više da se radi na uključivanju Srbije u primenu “zelenog” vodonika.

– Moglo je da se uloži i u program energetske efikasnosti, jer je poznato da je u Srbiji po jedinici proizvoda troši sedam puta više nego, na primer, u Danskoj. Kada bi se potrošnja svela na neki evropski prosek, bio bi to pravi Eldorado za zemlju, jer energetska efikasnost podrazumeva “utopljavanja” stambenih jedinica, institucija, škola, svih objekata za javnu upotrebu. To je uvek vezano i za određeni građevinski materijal a to bi povuklo građevinsku industriju koja inače vuče za sobom i mnoge druge prateće industrije. Velika pažnja mora da se pokloni tome, tu su najveće uštede, najmanje ulaganja koja se najbrže vraćaju. Ministarstvo je započelo taj posao, ali su ih problemi susreli i oni su sada u delikatnoj poziciji, moraju da odgovore na sve a nema dovoljno kapitala za to – kaže Babić.

Objašnjava da je velika šteta koju je napravio EPS nastala zbog lošeg rukovođenja tim javnim preduzećem koje ima više od 25.000 ljudi.
– Srbija ima obavezu da usklađuje svoj energetski razvoj sa Evropskom unijom a to mogu da sprovedu samo stručni ljudi. Ranije u EPS-u nije mogao da bude postavljen direktor koji nije stručnjak, “odrastao” u toj kompaniji, koji nije prošao sve faze a postavljanje ljudi koji dođu ni od kuda, vrlo je opasno i evo do čega dovodi – navodi Babić i dodaje da će novo rukovodstvo imati velike probleme da obezbedi normalnu proizvodnju.

Prema rečima Zorana Drakulića, predsednika Poslovnog kluba Privrednik, enormni iznosi za uvoz energenata, pre svega novac izdvojen za nabavku struje, rezultat su s jedne stane visokih cena na tržištu a s druge je tome doprinela “katastrofa oko EPS-a”.

– Bilo je nekih “iskakanja” na tržištu nafte ali to nije naročito uticalo na vrednost ukupnog uvoza. Ovi dodatni iznosi potiču od gasa i najviše struje. To je velika šteta. Da nije bilo tih havarija u EPS-u, trebalo je taj novac da ide u izgradnju novih postrojenja u razne remonte, a ne da ga potrošimo tako. I to što su digli cenu struje za privredu, sračunato je na to da pokrije uvećane izdatke. Tako mi u privredi plaćamo struju 3,5 puta više nego što je proizvodna cena kod nas. Ona je 20 evra po megavatu a mi plaćamo 75 i priča se o daljem povećanju, što je katastrofa, nastala zbog nemara i nestručnosti – kaže Drakulić.

Sistem “O la la”
– Sadašnje stanje u EPS-u vezano je za veliku poplavu EPS-ovih rudnika, od pre nekoliko godina. Tada se ceo rudokop natopio ne samo vodom nego i tonama mulja koji je duboko prodro i infiltrirao se ne samo između stenskih delova nego i u sam ugalj. To je veliki problem a kad se na to nadoveže postavljanje ljudi koji ne znaju šta je redovno, šta tekuće a šta investiciono održavanje, za njih je sve to “o la la”. Onda postrojenja jednostavno otkazuju i dolazimo u situaciju kao pred i neposredno posle Nove godine – kaže Milun Babić.

Milioni
U prva dva meseca, što su poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku, EPS koji je u tom periodu ranije obično izvozio struju, ove godine uvezao je električnu energiju u vrednosti od 86,2 miliona evra. Najviše je nabavljeno iz Mađarske, za oko 16,5 miliona evra, slede po 15 miliona vredne nabavke iz BiH i Bugarske, zatim 10 miliona iz Severne Makedonije, sedam miliona iz Austrije…