Za više žena na visokim funkcijama kvote nisu dovoljne

„To će doprineti dodatnoj stabilizaciji političkih prilika u Srbiji jer su žene hladnokrvnije i uvek više brinu o budućnosti nego o prošlosti“, rekao je na tu temu Aleksandar Vučić.

Žene se svuda u svetu i dalje bore za bolju poziciju u društvu, biznisu i politici. Kada se radi o kvotama u Evropi, još je Norveška pre 17 godina uvela kvotu od 40 odsto žena na rukovodećim položajima, kasnije su to uradile i Španija, Francuska i Island.

U SAD problema je više nego u Evropi, a Forbs u jednom od svojih poslednjih izdanja upravo piše o tome kako u 500 velikih kompanija tek 27 odsto mesta u upravnim odborima pripada ženama.

Članovi odbora u američkim kompanijama, piše Forbs, najčešće su i dalje muškarci, belci, stariji od 50 godina. Upravo zbog toga, nekoliko američkih država predložilo je izmene, koje je među prvima počela da sprovodi Kalifornija.

Guverner DŽeri Braun predložio je da se do kraja 2019. u svakoj kompaniji sa sedištem u ovoj državi bar na jednoj poziciji u UO nalazi žena, a da se do kraja 2021. broj poveća – najmanje dve žene tamo gde su odbori od pet članova ili tri u slučaju kada ih je u odboru šestoro.

U studiji KPMG, o kojoj Forbs piše, a koja je obuhvatila 1.500 kompanija u SAD, pokazalo se da su ona preduzeća u čijim upravnim odborima ima više žena efikasnija, odnosno da one firme u kojima dominiraju muškarci – nisu od akcije.

– Kompanije u čijim odborima je bilo tri ili više žena imali su bolje rezultate nego one gde ih je bilo manje ili nijedna – navodi se u ovoj studiji i dodaje – žene generalno dolaze spremnije na sastanke, čitaju dokumenta pre sastanka. Osim toga, kako piše Forbs, žene se više odlučuju u koju će kompaniju doći i biraju one koje imaju jasno određenu i bolju socijalnu politiku.

Povećanje kvota za ulazak u parlament Srbije postavlja pitanje da li bi nešto slično moglo i trebalo da se ugradi i u privredni sistem naše zemlje. Da li bi, na primer, obavezivanje domaćih poslodavaca da na rukovodeća mesta postave određen broj žena zaista pomoglo afirmaciju žena u srpskom društvu?

Iz ugla uspešne žene koja je godinama na rukovodećem položaju u Nacionalnoj alijansi za lokalni i ekonomski razvoj Violete Jovanović, uvođenje kvoti ima argumente i „za“ i „protiv“.

„Kvote bi mogle da budu dobar alat, ali često se dešava kada se nešto nametne to ne ispadne dobro, odnosno gleda se da se ispuni broj, a ne vodi se računa o kvalitetu. I to važi kako za politiku tako i za biznis“, ističe Jovanović za Danas.

Prava podrška afirmaciji žena mora da bude, kako kaže, u praksi, moraju da se osmisle programi podrške.

„Za zaposlene žene podrška bi trebalo da podrazumeva dobro organizovano čuvanje dece, da lako može da se dobije mesto u vrtiću, da je radno vreme tih vrtića usklađeno sa radnim vremenom preduzeća. Zatim, treba podići svest o zajedničkom roditeljstvu. Takva vrsta podrške nedostaje“, napominje naša sagovornica.

Jovanović kaže da u našem društvu i dalje žene imaju taj teret kućnih poslova koje po inerciji prihvataju. Sve pomenuto, kako kaže ona, utiče na to da žene ne mogu da se profesionalno razvijaju, da napreduju u onoj meri u kojoj bi mogle ili želele.

Naravno, Jovanović ističe da napretka, niti veće afirmacije žena nema bez sistemskih rešenja. Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je u formi nacrta predviđa, kako kaže, da se uradi istraživanje u privredi gde bi se videlo koliko smo zaista posvećeni tome.

„Mere podrške bi podrazumevale i tolerantniji stav društva prema ženama koje su uspešne i ostvarene, mentorske programe za jačanje samopouzdanja i isticanje dobrih uzora, programe profesionalnog usavršavanja za žene u javnoj upravi, ali i beneficiran radni staž, odnosno dve godine staža za jednu godinu porodiljskog odsustva“, naglašava Violeta Jovanović.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije, kaže za naš list da je predlog da sa broj žena u Skupštini poveća široko prihvaćen i da misli da ako su žene spremne da u većoj meri učestvuju u politici isto važi i za privredu.

„Ako žene mogu da pomognu u parlamentu svakako mogu i u biznisu. U svakom slučaju su odgovornije i vrednije od muškaraca. Mislim da ovaj vek i jeste vek afirmacije žena. Sve manje se u poslu zahteva fizička snaga a sve više je potrebno znanje“, ističe Atanacković. Već sada, kako kaže, imamo situaciju da je na univerzitetima sve više žena.

„Po toj logici, kada imate više diplomiranih stručnjaka među ženama za očekivati je da se poveća i njihov broj na rukovodećim položajima u preduzećima“, napominje Nebojša Atanacković.

Poslanica LSV Maja Sedlarević kaže za naš list da apsolutno podržava uvođenje kvoti jer je naše društvo patrijarhalno, u kome primat na mestima odlučivanja u daleko najvećoj meri imaju muškarci.

“Statistički gledano, mi danas imamo više žena u parlamentima, čak i na najvišim mestima odlučivanja na državnom nivou, ali smo daleko od ravnopravnosti i jednakog učešća muškaraca i žena u odlučivanju i na mestima moći”, ističe Sedlarević.

Kvota je, kako kaže, mera afirmativne akcije koja služi kao sredstvo da obezbedimo veće učešće žena u parlamentima, u budućnosti i u izvršnoj vlasti i još uvek je neophodna.

“Sva pređašnja iskustva pokazuju da bez kvote, žena nema (ili ih ima u drastično manjem broju) u predstavničkim telima. Svako ko pogleda sastave lokalnih i republičkog parlamenta pre izbora 2012. godine (u Vojvodini je izborni sistem tek od izbora 2016. proporcionalni, te je kvota dala efekat tek posle ovih izbora i od tada veća zastupljenost može da se meri), uvideće drastičnu podzastupljenost žena u sastavu skupština. Stoga, i najveći protivnici kvote kao mere afirmativne akcije, moraju da priznaju da je praksa pokazala da bez kvote nema žena na mestima odlučivanja”, napominje naša sagovornica.

Ona podseća da su se za kvote u izbornom zakonodavstvu izborile žene i da su  pre izbora 2012. amandman na predlog zakona kojim je traženo da na listama bude najmanje 30 odsto manje zastupljenog pola podnele poslanice Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov i Olena Papuga. Od tada, napominje, u Narodnoj skupštini i u lokalnim skupštinama imamo bitno viši procenat žena.

“Ono što ostaje kao ogroman problem i zadatak za sve nas jeste da se kvota, kao mera afirmativne akcije, propiše i za izvršnu vlast, te da se obezbedi obaveza da mora da bude više žena na mestima odlučivanja od ministarstava do mesta direktora preduzeća i slično. Ovo bi moglo, ali i trebalo da bude, rešeno Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, koji je u nacrtu „zaglavljen“ negde u (ne)saradnji nadležnog ministarstva i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije godinama unazad”, ističe Maja Sedlarević i napominje da ne donošenje ovog zakona, čini se, pokazuje nespremnost vlasti na suštinske promene društva i stvarnu ravnopravnost žena i muškaraca u Srbiji.