Za vojsku pet puta veći budžet nego za zdravstvo

Novim budžetom je predviđeno duplo više ulaganja u kvalitet zdravstvene zaštite – sa 379 miliona na 787 miliona dinara, ali i za preventivnu zaštitu, za koju je u 2018. izdvojeno malo više od 1,03 milijarde, a ove 1,14 milijardi dinara. Međutim, jedna milijarda u zdravstvenom sistemu Srbije, naročito kada se uporedi sa nekim drugim kapitalnim izdacima koje je država planirala, poput ulaganja u vojsku, neće mnogo uticati na kvalitet zdravstvene zaštite. Ministarstvo odbrane koje upravlja vojskom imaće budžet naredne godine veći od 95 milijardi dinara, pet puta više nego Ministarstvo zdravlja. U oceni budžeta Fiskalni savet je istakao kako na prvi pogled budžet ukazuje na snažno povećanje kapitalnih izdvajanja države i da se to povećanje pre svega odnosi na kupovinu opreme za vojsku i policiju.

„Kapitalni rashodi republičkog budžeta u 2019. planirani su od oko 165 milijardi dinara, što predstavlja znatno povećanje u odnosu na budžet za 2018. u kom je za kapitalne rashode opredeljeno 127 milijardi dinara. Međutim, najveći deo ovog povećanja u 2019. odnosi se na kupovinu opreme za vojsku i policiju, koja je budžetom za 2018. bila planirana na nivou od 21 milijarde, a u narednoj za te namene planira se 46 milijardi“, navodi Savet u oceni budžeta za narednu godinu. Investicije u vojsku i policiju dostići će skoro trećinu svih kapitalnih rashoda Republike, napominju u Savetu, i petinu ukupnih kapitalnih rashoda čitave države.

Ministarstvo zdravlja će, s druge strane, za uređenje i nadzor izdvojiti 726 miliona dinara naredne godine, za četvrtinu manje nego što su mogli ove. Malo više novca je planirano za sanitarni nadzor i nadzor u oblasti lekova, a milion dinara, na primer, biće odvojeno i za unapređenje oralnog zdravlja kod dece i omladine. Značajno manje sredstava izdvojeno je za otpremnine, za 2018. budžet za to je bio 400 miliona, za narednu svega 50 miliona dinara. Manje novca u narednoj godini biće izdvojeno i za unapređenje infrastrukture zdravstvenih ustanova umesto ovogodišnjih 6,5 u narednoj godini biće 6,2 milijarde dinara.

Iako na prvi pogled tako ne izgleda, Srbija u odnosu na bruto domaći proizvod za zdravstvo izdvaja 10,38 odsto, znatno više nego, na primer Crna Gora, a neznatno više od proseka za EU. Istraživanje koje su zajednički uradili Fondacija za razvoj ekonomskih nauka i SeConS grupa za razvojnu inicijativu sa podacima iz 2014. pokazalo je da se u ovaj procenat ne računaju samo državna izdvajanja, prema kojima je Srbija ispod proseka, već i privatna izdavanja koja su kod nas najviša među posmatranim zemljama i kreću se oko 40 odsto, dok je prosek evropskih zemalja 20 odsto.

Visoka izdvajanja prema ovim kriterijumima, kako se navodi u istraživanju su, ipak, posledica niskog BDP-a, pa je bolje poređenje troškova po glavi stanovnika, gde Srbija sa 1.200 dolara prednjači u odnosu na Crnu Goru i Makedoniju, ali je to gotovo dva puta manje nego u Hrvatskoj i tri puta niže od proseka u Evropi. Iako su podaci ovog istraživanja pokazali da Srbija ne zaostaje mnogo za evropskim zemljama kada su u pitanju resursi, te da na 100.000 stanovnika mi imamo 308 lekara opšte prakse (prosek u EU je 360), ali i duplo manje medicinskog osoblja koje brine o pacijentima, situacija se iz godine u godinu u ovom segmentu pogoršava – zbog odlaska zdravstvenih radnika u inostranstvo. Naime, svake godine, prema procenama Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbiju napusti oko 2.000 zdravstvenih radnika.