Dok predsednik Aleksandar Vučić u Srbiji omalovažava ekološke teme, govori da na skupovima o zaštiti životne sredine „maze delfine“ i smišlja izraze poput „zeleni džihad“, dotle u inostranstvu, na skupu svetskih državnika o klimatskim promenama, uredno proklamuje svoju brigu za „jedinu planetu na kojoj je moguć život“, apeluje da „investiramo u klimu“ i poziva nove generacije da „ne ponavljaju greške koje smo mi napravili“.
Dok je u Glazgovu apelovao da se čuva životna sredina radi budućnosti naše dece, na desetine srpskih gradova bilo je prekriveno gustim dimom zagađenja.
Obraćajući se na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26), predsednik Srbije naveo je da je širenje svesti o ugroženosti klime „najvažnija tema današnjice“, te da „otkucava vreme“ za globalno delovanje ka zaštiti klime i životne sredine.
„Svi se slažemo da moramo da investiramo u klimu i zaštitu životne sredine, svi se takođe slažemo da buduće generacije moraju da budu obrazovane kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, nanoseći štetu jedinoj planeti na kojoj je moguć život“, kazao je Vučić, ne zaboravivši da upozori svetske lidere da je “možda pravo vreme da slušamo i da čujemo plač majke Zemlje, jer ako ova bitka bude izgubljena, ništa neće ostati za buduće generacije“.
To je u neočekivanom kontrastu sa „brigom“ za klimu koju predsednik pokazuje kad je u Srbiji. Koliko mu je stalo do očuvanja životne sredine pokazao tako još 2020. godine prilikom gostovanja na RTS-u, izjavivši da strani investitori dolaze u Srbiju verovatno da bi manje zagađivali svoju zemlju, ali da se on slabo u to razume i da ga ne zanima te da je to „njihova stvar“.
Drugom prilikom, gostujući na televiziji Prva, predsednik je ocenio da je zagađenje pokazatelj boljeg standarda stanovništva Srbije, zbog čega na ulicama ima više automobila. Pored takvog pogleda na zdravu sredinu, predsednik je u izjavama za domaću javnost umeo i da se upita čemu podizanje toliko buke kada „Srbija ima jedan ili dva dana godišnje zagađen vazduh“.
„Kada vi imate priču o zagađenju u Srbiji, to je naravno jedan ili dva dana godišnje, jer se tako vremenske prilike sklope. Mi ne možemo da budemo naročito zagađeni, zato što nemamo snažnu industriju i dalje. Ja ne znam gde udaram a novinari me zovu i pitaju „Da li hoćete da izađete sa tim šta mislite o zagađenju?“. Kakvom bre crnom zagađenju? O čemu pričate, znam da to traje dan ili dva maksimalno godišnje i to je to“, smatra predsednik.
Ignorisanje problema zagađenja, dovođenje stranih investitora koji imaju istoriju lošeg uticaja na životnu sredinu, kao i stav „ne zanima me“ predsednika Vučića nalazi se u apsolutnoj suprotnosti sa onim što u Glazgovu predstavlja svetskoj publici. COP26 smatra se ključnim pokušajem da se svet primora da smisli konkretne planove za zadržavanje porasta temperature na maksimalno 1,5 stepeni i na ovom skupu od skoro 200 zemalja traže se ažurirani planovi za smanjenje emisija ugljen-dioksida do 2030. godine.
Nama ostaje nepoznato da li Vlada Srbije veruje i deluje u ono što predsednik govori u Beogradu ili u ono što govori u Glazgovu?
Tekst je deo projekta „Uči sa Danasom“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.