Elektroprivreda Srbije i privredno društvo Termoelektrana „Nikola Tesla“ završili su juče prvu fazu projekta u okviru kojeg je Blok 2 snage 620 megavata priključen na novi sistem za prikupljanje, transport i odlaganje pepela. U maju 2010. godine biće priključen i Blok B1, posle čega će definitivno biti rešen problem razvejavanja pepela sa deponije najveće termoelektrane u Srbiji.

Sredstva za ceo projekat obezbeđena su zahvaljujući donaciji Evropske unije, u iznosu od 28 miliona evra, dok su EPS i TE „Nikola Tesla“ obezbedili tri miliona evra. Realizacijom tog projekta za zaštitu životne sredine, koji je po mnogima najveći u jugoistočnoj Evropi, učinjen je veliki korak za poboljšanje životnih uslova stanovništva, nastanjenog ne samo u neposrednoj blizini deponije pepela, već i u celoj obrenovačkoj opštini. Projekat su u saradnji sa stručnjacima iz TENT-a realizovali sarajevski Energoinvest i mađarska firma EWB.

Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer istakao je da neke elektrane koje rade na lignit ne zadovoljavaju ekološke standarde kako u EU, tako i u Srbiji, i zbog toga je potrebno unaprediti tehnologije u tim elektranama koje će na adekvatan način štititi zdravlje ljudi i životnu okolinu. On je naglasio da je Evropska unija od 2000. godine u razvoj energetskog sektora Srbije uložila milijardu evra, a samo za projekte u TENT-u oko 200 miliona evra. Ministar rudarstva i energetike Srbije Petar Škundrić naglasio je da se Srbija nalazi u velikom investicionom ciklusu u oblasti energetike. Prema njegovim rečima, u tom ciklusu EPS najveću pažnju poklanja onim projektima koji su vezani za zaštitu životne sredine, za šta će biti izdvojeno ukupno oko milijardu evra.

Generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Marković rekao je da se u ovom trenutku u tom preduzeću realizuju projekti zaštite životne sredine vredni 120 miliona evra. „EPS želi da do 2015. godine u zaštitu životne sredine uloži 1,2 milijarde evra i da u potpunosti ispoštuje sve regulative koje su propisane za ulazak naše zemlje u Evropsku uniju. Želimo da iz našeg prihoda od prodaje električne energije obezbedimo što više novca. Nažalost, sva potrebna sredstva nećemo moći da obezbedimo iz prihoda. Od državnih fondova i agencija već nekoliko godina imamo veliku pomoć i uveren sam da ćemo u narednim godinama zajedno realizovati sve projekte predviđene i našom „Zelenom knjigom“. Očekujemo da ćemo u godinama pred nama konkurišući za sredstva iz fondova Evropske unije takođe uspeti da obezbedimo novac koji nam je potreban za realizaciju projekata koji će doprineti poboljšanju zaštite vazduha, vode i zemlje“, zaključio je Marković.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari