Zaboravili na privredu i sivu ekonomiju

On kaže da će se ovo negativno odraziti i to na smanjenje tražnje, da će uslovi poslovanja biti otežani, kao i da će jedan deo privrede zapasti u još veće probleme. „Rigidna prinuda borbe protiv sive ekonomije znači likvidaciju jednog dela firmi koje su zahvaljujući amortizaciji sive ekonomije uspele da prežive“, napominje Knežević. On ističe kako je budžetski deficit rangiran na četvrto mesto prioriteta srpske ekonomije, iza zapošljavanja, rasta BDP-a i javnog duga.

„Jedino trajno rešenje za budžetski deficit jeste da se poveća proizvodnja. Ovo sad su privremene mere koje će dovesti do toga da deficit bude u najboljem slučaju na nivou planiranog, od 1,2 milijarde evra“, naglašava on. Pokretanje proizvodnje, uz izmene Zakona o radu, zato bi, kako kaže, moglo da bude trajni iskorak u pravom smeru kako bi se postiglo da srpska privreda bude održiva.

Predsednik Srpske asocijacije menadžera Milan Petrović kaže da to udruženje podržava mere Vlade u nastojanju da sprovede neophodne fiskalne i ekonomske reforme u našoj zemlji. „Menadžeri su iz prve ruke svedoci da smo u situaciji koja iziskuje preduzimanje velikih i teških koraka, ukoliko želimo da poboljšamo poslovni ambijent. Moramo biti svesni da će to biti dugotrajan posao i da će zahtevati angažovanje svih učesnika poslovnog života“, napominje Petrović. On ističe da će SAM, kao i do sada, biti konstruktivni partner Vladi.

U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj smatraju da je Vlada propustila priliku da izmenama Zakona o radu u delu koji reguliše isplatu otpremnina, na vreme otvori sebi prostor za smanjivanje viška zaposlenih u javnom sektoru što bi donelo uštede kojima bi bila izbegnuta potreba za novim povećanjem PDV-a i udar na standard građana i privredu. Osim toga, drugim povećanjem PDV-a u kratkom periodu, napominju u NALED-u, Vlada je zatvorila jedna od vrata za smanjenje poreskog opterećenja na zarade.

Dobar model kako da se to uradi, a koji predlaže NALED, jeste ukidanje doprinosa na zdravstvo i nezaposlenost dok bi nedostajuća sredstva mogla da budu obezbeđena kroz viši PDV. S druge strane, to bi dalo šansu da svi građani imaju zdravstvenu zaštitu.

Ekonomista Ljubodrag Savić ističe kako Vlada „nije dobro odmerila na kome i koliko treba da štedimo“. On ove mere naziva „kratkoročnim predahom“ koji ne rešava ključne probleme.

– Prvi utisak mi je da je teret stezanja kaiša prebačen na građane, a da nije isti aršin primenila prema sebi, jer građani treba da plaćaju 25 odsto solidarnih poreza, a ministarstva treba da smanje za 10 odsto nabavku robe. Pravedno bi bilo da bude u istom procentu – kaže Savić.

Veće iznenađenje za njega je, kako kaže, to što Vlada nije razmišljala da se reši viška državne administracije. „U administraciji bivšeg SIV-a bilo je 28.000 zaposlenih, a današnja republička ima 31.000. Ako tome dodamo administraciju na pokrajinskom i republičkom nivou, to prevazilazi iznos od 70.000 ljudi. Siguran sam da bi 25.000 sutra moglo da ode, a posao bi išao isto kao dosad“, napominje Savić. Za plate tih 25.000 ljudi, ističe, država godišnje izdvaja više od 300 miliona evra.

Licemerno

– Licemerno zvuči objašnjenje da su mere pogodile samo one s natprosečnim platama, jer je povećanje PDV-a veliki udar na najsiromašnije građane. Očekivao sam da će, paralelno sa planom štednje, koja je nužna, biti donet i program povećanja proizvodnje i zaposlenosti. Duboko sam ubeđen da će ova ista Vlada, ukoliko taj plan ne bude vrlo brzo donet, najdalje za pola godine izaći sa novim paketom štednje, koji će taj put da obuhvati i penzionere, da će morati plate da oporezuje na nižem iznosu i pokrene novo povećanje PDV-a – kaže Ljubodrag Savić.