Prilikom otvaranja „Dana šljive“ u Osečini posle dugo vremena sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomenuo je Šabac, ali u kontekstu izgradnje regionalnog puta do Loznice.
Kako je istakao, već se radi na planovima i traže se načini finansiranja. Ovom prilikom koristio je nemački izraz „šnel štrase“ ili brza saobraćajnica sa po dve trake. To bi koštalo između 75 i 90 miliona evra. Međutim, s obzirom na animozitet koju Vučić ima prema Šapcu, kao jedinom opozicionom gradu, čudno je da ni reč nije rekao o već duže vremena pominjanom auto-putu Ruma-Šabac, koji je ušao i u prostorni plan Srbije. Ranije se za ovu trasu govorilo kao „motor way“, isto sa po dve trake. Uveliko su odmakli pregovori o tzv. fruškogorskom pravcu Novi Sad-Ruma. I prirodni sled bi bio nastavak autp-puta za Šabac, Loznicu i povezivanje sa Republikom Srpskom odnosno BiH. Uz to, izgradnja puta Ruma-Šabac ima puno ekonomsko opravdanje jer dnevno ovim pravcem prođe 15.000 vozila, i to bi bio važniji prvi korak za povezivanje sa koridorima. Primera radi za Šabac ima velikih interesovanja stranih investitora, ali im je uslov baš auto-put. S druge strane jedna velika kanadska korporacija spremna je da izgradi ovaj auto-put na bazi koncesije, što je znatno prihvatljivije od skupih kredita. Međutim, ovaj projekat već duže vreme stoji u nečijoj fioci u Beogradu. Ovako, prvo bi se povezala dva grada, kako kaže predsednik Vučić, siromašne zapadne Srbije, a o izlasku na koridore, što je mnogo važnije za privredu čitavog kraja, ni reč.
Da ovo nije prvi put zanemarivanja Šapca dovoljno je podsetiti se proslave stogodišnjice Cerske bitke na Tekerišu, kada tadašnji premijer nije se setio da pomene Šabac, grad stradalnik i heroj, jedini grad u Srbiji odlikovan sa tri odličja. Uostalom, od 2012. godine Vučić nijednom zvanično nije posetio Šabac, izuzev predizbornog mitinga SNS. Ali, zato je Šabac često panično pominjao u poplavama 2014, iako nije baš bilo velike potrebe za takvim načinom obraćanja. A naravno nije pomenuo značajne korake Šapca u energetskoj efikasnosti kao jedini predstavnik Srbije na samitu tzv. pametnih gradova, velike uštede na objedinjenim javnim nabavkama, sistem jednog šaltera i poslove koje gradska uprava obavlja po međunarodnom sistemu kvaliteta. Ovde je i najveća slobodna zona u Srbiji a stigla je i najveća grinfild investicija, japanske korporacije „Jazaki“, koja će zaposliti 1.700 radnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.