Zimi Kopaonik, Zlatibor i Stara planina, leti Vrnjačka Banja ili Sokobanja, Srebrno jezero ili Belocrkvanska jezera u Vojvodini, šetnja pored Palićkog jezera ili eventualno drinska regata ili Đavolja Varoš – toliko o destinacijama na koje odlaze većina domaćih turista ukoliko odluče da ostanu u Srbiji.
Ne baš sve, ali većina se svodi na nekoliko velikih turističkih centara u koje se godinama ulaže, Zlatibor je trenutno kao jedno veliko gradilište u kom iz dana u dan niču nove višespratnice, pomalo čak i narušavajući mir kakav bi trebalo da ima jedna takva planinska oaza.
O stranim turistima da i ne govorimo, njihove glavne mete među srpskim destinacijama su Beograd i Novi Sad, samo u glavni grad dolazi više od polovine gostiju iz inostranstva. Stranci dolaze zbog festivala Exit, ali i Sabora u Guči. Međutim, Srbija svakako ima da ponudi turistima mnogo više od svega pomenutog. Zabačene, manje popularne destinacije do kojih je teško doći ili jednostavno nisu dobro izreklamirane. Zašto je to tako teško je reći, glavni razlozi su nedostatak novca za ulaganje i nedovoljno uređena infrastruktura. To bi bar, prema rečima ministra turizma Rasima LJajića moglo da se reši donekle jer je Nacionalni savet za razvoj turizma usvojio Strategiju razvoja turizma 2016-2025. godine u kojoj su definisani svi turistički potencijali zemlje.
„Srbija praktično ima nekoliko turističkih destinacija koje su same po sebi turistički brend i tu su pored Kopaonika i Zlatibora, Beograd kao glavna turistička destinacija za inostrane turiste gde dolazi 51 odsto od ukupnog broja stranih gostiju, zatim Novi Sad koji postaje druga značajna city break destinacija, Vrnjačka banja koju poseti oko 40 odsto svih turista koji dolaze u banje“, rekao je LJajić nedavno za Danas.
Postoji, kako je rekao i niz destinacija koje imaju značajne šanse za povećanje turističkog prometa, a to su banje koje trenutno imaju uglavnom samo lokalni značaj, zatim Stara planina, Golija, područje Bajine Bašte koje tek treba da se izgrade kao turističke destinacije.
„Obaveza države je da izgradi infrastrukturu, ali je potrebno i da jednom raščistimo sa tim da država više neće graditi hotele, već da to mora raditi privatni sektor. Posao države je da obezbedi kompletnu infrastrukturu, počev od putne, preko komunalne do turističke, a privatni sektor u tome treba da vidi svoju šansu i samim tim stvara novu vrednost u turizmu“, naglašava LJajić.
Direktor Belvi travela Milan Lainović kaže za Biznis da je suština da bi se destinacije u Srbiji razvijale neophodno je da imamo dobru infrastrukturu, pre svega puteve, a onda i hotele.
– U Zlatibor i Kopaonik je dosta uloženo i to se vidi, onoga trenutka kada se to uradi i sa ostalim destinacijama broj domaćih i stranih turista će se sigurno povećati. Imate primer Stare planine na kojoj je izgrađen hotel, ali put do tamo je horor i to je nešto što treba da se reši – napominje Lainović.
Srbija svakako ima potencijal, smatra on, neophodna je državna strategija.
– Moraju da se reše neke osnovne stvari, da se odluči da li mi želimo da smeštamo turiste u hotele ili hostele, da se uradi dobra kategorizacija. Ima tu dosta posla, ali pre svega putevi su izuzetno bitni – napominje Lainović.
Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović kaže da nije cilj svake destinacije ostvariti masovnost u broju turista.
– Svaka destinacija treba da radi na unapređenju onih resursa u ponudi koji mogu da izazovu najveću pažnju i što ih izdvaja iz mora drugih ponuda. Specijalni interesi koji dovode targetirane manje grupe su upravo ono na šta je neophodno fokusirati se u izgradnji ponude destinacije i kasnije promociji te destinacije – napomenula je Labović.
Na Zlataru su, kako kaže, izgrađeni i novi hoteli, a u izgradnji su i drugi tipovi objekata za smeštaj turista. Žičara za prevoz skijaša u zimskoj sezoni je takođe od nedavno u funkciji. Treba voditi računa i o održivom razvoju turizma i imati na umu prirodne resurse koje destinacija poseduje. Zlatar je klimatsko mesto, napominje Labović, u čijoj je neposrednoj blizini i rezervat prirode Uvac sa izuzetno retkim staništem beloglavog supa. Ove prednosti Zlatara svakako će uz dobro koncipiranu promociju na samu planinu i u njenu blizinu dovesti značajan broj turista.
Možda Zlatar ni ne želi da postane Zlatibor, što je sasvim u redu, kao što su u Vranju, najlepšem gradu južne Srbije, svesni toga da ne mogu poput Beograda ili Novog Sada da privuku stotine hiljada stranaca. Međutim i Zlatar sa svojim prirodnim rezervatom i Vranje ili bilo koji drugi grad u Srbiji imaju svoje čari. A postoje i mesta kojima nikako ne treba turistička vreva, novi putevi, ponajmanje novi hoteli. Poput mistične istočne Srbije. Planine u ovom delu Srbije možda su i najmanje pristupačne običnim posetiocima. Krajevi poput Homolja, Kučeva, Beljanice, Miroča, Kučaja… Na ovoj poslednjoj planini nalazi se jedna zanimljiva destinacija većini potpuno nepoznata – Vinatovača. To je jedina prašuma u Srbiji, u kojoj bukve dosežu 45 metara u visinu, metar u prečniku, a tvrde oni koji poznaju ovaj kraj da su pojedina stabla stara i do 400 godina. U ovoj prašumi do koje se ne može kolima, već makadamom pešaka, sve je autentično, od biljnog do životinjskog sveta. Vinatovača je pod zaštitom države i ništa u njoj ne sme da se dira. Ovakvi zabačeni delovi Srbije sigurno ne vape za novim infrastrukturnim projektima, ali su svakako najveći mamac za avanturiste.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
