foto NIBU nedelju uveče na Srebrnom jezeru počela je manifestacija „Ekološki odgovor“ kao svojevrsna „zamena“ zabranjenog međunarodnog festivala turističkog i ekološkog filma Silafest koji je petnaesti put po redu trebao da ovog avgusta bude održan u Velikom Gradištu, ali je odlukom predsednika ove opštine njegovo održavanje onemogućeno.
Ekološki odgovor okupio je najaktivnije nevladine organizacije u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji, filmske producente, režisere i profesionalce koji se bave ekološkim filmovima i aktivizmom i ima za cilj da ukaže na rastuće zagađenje prirode i urbanih naselja širom naše države, sa posebnim akcentom na istočnu Srbiju i sliv Dunava.
Prve večeri festivala prikazani su i filmovi o ogromnoj devastaciji izazvanoj eksploatacijom ruda od strane kineske kompanije koja upravlja basenom Bor, film o zagađenju i neadekvatnom saniranju deponija u slivu reke Lim, kao i video klip o izlivanju kanalizacije 400 metara od Pančevačkog mosta u Beogradu.
Jedan od specijalnih gostiju na otvaranju manifestacije „Ekološki odgovor“ bio je i Jože Smole, član veća Evropskog socijalno-ekonomskog saveta i član Zajedničkog konsultativnog odbora nevladinog sektora Srbija – EU koji ima ulogu da vrši praćenje procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji. U nastavku donosimo njegove opservacije na trenutne relacije na nivou Srbija – Evropska unija.
Zabranjeni Silafest bio je jedini međunarodni filmski festival u Srbiji koji već 15 godina stavlja u fokus probleme narastajućeg zagađenja.
– Svaka zabrana ovog tipa protivna je normama EU. Sloboda govora i izražavanja temeljna je vrednost Unije. Država i lokalne samouprave treba da podrže svesne pojedince i iskoriste njihovo znanje i dobru volju kako bi se problemi zagađenja rešili, a ne da suzbijaju njihovo delovanje, posebno zato što ovo nije problem samo Istočne Srbije. To zagađenje kroz Dunav stiže i u Rumuniju i Bugarsku, članice EU i ove države vremenom mogu sudskim putem tražiti i značajnu nadoknadu za štetu koju trpe zbog zagađenja nastalog u Srbiji, ističe Jože Smole.
Na pitanje šta on vidi kao glavne prepreke u tome da se Srbija pridruži EU on odgovara da je na prvom mestu to nedostatak političke volje da se dogovori potpisani na papiru sprovedu u praksi, tako da građani Srbije mogu osetiti konkretan napredak u svom svakodnevnom životu.
Glavne prepreke trenutno su netransparentnost, korupcija i ograničenja građanskih sloboda, rekao je Jože Smole.
Kada je reč o standardima koje Srbija mora da usvoji da bi ušla u EU Na prvom mestu to je poštovanje nekih pravila ponašanja javnog sektora i državne uprave koji su u Evropi univerzalna pravila.
– Primer, u zemljama EU se nijedna gradnja auto-puteva, pruga ili većih infrastrukturnih projekata ne može realizovati direktno političkom pogodbom sa nekom određenom zemljom i kompanijom iz te zemlje. To direktno vodi u netransparentnost i korupciju. Za svaki takav projekat mora biti organizovan tender na kome će biti izabran najkvalitetniji ponuđač za određenu razumnu cenu. Kroz rad našeg Odbora mi uočavamo da se u Srbiji već godinama ne radi tako, zbog čega su na šteti poreski obveznici koji pune budžet vaše zemlje, smatra naš sagovornik.
Kada se govori o ekologiji, Slovenija je od strane Organizacije UN proglašena za ekološki najčistiju zemlju na planeti. To je veliki uspeh.
– Taj proces u Sloveniji nije bio kratak niti lak. Vladini činovnici, članovi slovenačkog parlamenta i druge institucije osluškuju zahteve nevladinih organizacija i postoji stalni dijalog sa njima. Slovenija je građanska zemlja u kojoj se mišljenje građana uvažava, iako nekad određeni procesi znaju da potraju, ističe Smole.
Stroga kontrola za investitore iz Kine
Kakvo je slovenačko iskustvo sa kineskim investicijama i da li ti investitori poštuju norme EU o zaštiti životne sredine?
– Kinezi se trude da obaveze poštuju samo ako su podvrgnuti stalnom monitoringu i kontroli. Njihova korporativna kultura i zahtevi prema zaposlenima značajno se razlikuju od prakse u evropskim i slovenačkim kompanijama. Slovenačke inspekcije rade svoj posao i ne dozvoljavaju narušavanje zaštite životne sredine i ugrožavanje prava zaposlenih. Kao neko ko je 17 godina vodio kompanije iz oblasti tekstilne industrije u Sloveniji, svedok sam ubrzanog propadanja tih kompanija zato što je administrativni aparat EU olako dozvolio kineskoj konkurenciji da napuni najveće evropske luke jeftinim tekstilnim proizvodima. Ova greška koštala je evropsku tekstilnu industriju gubitka dva miliona radnih mesta. U trgovini sa Kinom važno je utvrditi reciprocitet i sprovesti detaljnu kontrolu da li se preuzete obaveze poštuju. Ako država nije u stanju da to uradi njeni građani i privreda mogu pretrpeti značajnu štetu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
