Foto: Pixabay/NottmpicturesNezadovoljni cenama pšenice na tržištu, viškovima u skladištima i brigom da li će biti mesta za novi rod pšenice tokom žetve i po kojoj ceni ovdašnji poljoprivrednici, udruženi sa stočarima, najavljuju novi protest narednih dana.
Na ruku im ne idu prilike na svetskom tržištu, na kom ima dovoljno žita. Zapravo atmosferu u srpskom agraru podgrejala je ne samo niska otkupna cena pšenice od 24 dinara već i tema viškova, a kako se došlo do brojke od 1,5 milion tona žita u skladištima sada se samo nagađa.
Poljoprivrednici smatraju da je problem nastao onog trenutka kada je uvedena zabrana izvoza žita 2022. godine.
„Pre godinu dana smo održali ozbiljan protest, u momentu kada je doneta zabrana izvoza žita. Bila je to apsolutno nepotrebna mera kojom su odbijeni kupci. Odmah je bilo jasno da ćemo posledice toga tek da vidimo, na kraju nama proizvođačima se obilo o glavu a ne trgovcima. Zatrpani smo viškovima i sad smo u problemu, možemo da zaboravimo na cene“, objašnjava poljoprivrednik i osnivač Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Slavko Vukov, član Zemljoradničke zadruge Zrenjanin.
U Udruženju poljoprivrednika Stig zbog pšenice su već pregovarali sa ministarkom poljoprivrede, ali kažu da oni imaju različite informacije o viškovima.
„Pšenica je definitvno roba koja sada nikom ne treba a tu smo gde smo, jer je država napravila problem kad je zabranila izvoz. Kako će oni sada nekoga da ubede da se oslobodi pšenice koju je platio 36 dinara, da je proda po 26 dinara, to ne može da uradi država. Jedino može da pomogne da se ta roba izveze. Mi smo ukazali da ima tržišnih viškova. Informacije do kojih smo došli ne poklapaju se sa njihovim, da je bilo 700.000 tona na prelaznim zalihama, da je bilo tri miliona tona nove pšenice i da je izvezeno samo 600.000 tona pšenice. Jedan od načina da se višokovi reše, mislim, jeste da se aktiviraju mlinarski kapaciteti što su i oni iz ministarstva predložili kao rešenje“, objašnjava Nedeljko Savić iz Udruženja poljoprivrednika Stig.
Iz ugla poljoprivrednog novinara i analitičara Branislava Gulana, koji prati stanje u poljoprivredi još od sedamdesetih godina prošlog veka, nema dovoljno skladišta za višak pšenice.
„Problema će biti, jer sad, pre žetve, na zalihama imako oko 1,4 miliona tona zrna. Pa ako se te zalihe ne prodaju, nema mesta za smeštaj novog roda. Problem je stvorila sama država kada je prošle godine jedno vreme zabranila izvoz, baš kada su bile visoke cene na svetskom tržištu. Nisu znali ni koliko nam treba pšenice za godinu dana. Sad ako cena pšenice u žetvi bude 27 dinara, biće dobro. U Srbiji za ishranu, robne rezerve i semensku pšenicu godišnje je potrebno najviše oko 1,5 miliona tona zrna“, objašnjava Gulan.
Prema njegovim podacima, u Srbiji je protekle jeseni zasejana veća površina pod pšenicom, što bi sa prosečnim rodom od oko 5 tona po hektaru dalo pozamašnu količinu pšenice novog roda.
„Zasejano je 730.000 hekatra pod pšenicom, od čega je čak 60 odsto tavansko seme jer je proizvodnja skupa, a od takvog zrna bude manji prinos, Ipak, sa tolike površine, da je prosečan rod, biće sigurno 3,5 miliona tona pšenice. Koliko god da rodi, nama će biti dovoljno. Ako Srbiji za unutrašnje potrebe i Robne rezerve treba oko 1,5 milion tona, jasno je koliki će biti višak za izvoz i za prodaju“, kaže novinar Branislav Gulan.
Tržište žitarica osetljivo na promene
Tržište žitarica poprilično je dinamično, a cene žita s početka nedelje, kada su bile u padu, sada su već u blagom porastu. Ipak, cena od 35 do 40 dinara kakva je zabeležena prošle jeseni sada je nedostižna za prošlogodišnji, sasvim dobar rod pšenice.
Uobičajni mehanizmi tražnje i ponude nisu više odlučujući faktor, u sve se od prošle godine umešala geopolitička situacija i rat u Ukrajini, objašnjavaju u Udruženju za unapređenje proizvodnje i izvoza pšenice Žita Srbije.
„Sve ono što će se potrošiti na unutrašnjem tržištu nije višak, to su domaće potrebe, tako da u ovom trenutku imamo oko 800.000 tona pšenice.Na godišnjem novou, prema podacima Žita Srbije, maksimalno se troši 1,8 miliona tona pšenice a s obzirom na poslednje rezultate popisa stanovništva gde je zabeležen pad broja građana, može da se kaže da se mesečno u Srbiji troši 150.000 tona pšenice“, objašnjava Sunčica Savović iz Udurženja Žita Srbije.
Konrektno, prema njenim rečima, važno je znati kolika je potrošnja žita u Srbiji kao i koliko je žita bilo na zalihama pre proizvodne godine.
„Rod prošle godine je okvirno bio 3,2 miliona tona žita, od roda 2021. godine zbog nemogućnosti slobodnog izvoza i ograničenja izvoza u periodu mart-jul 2022. imali zalihe od preko 700.000 tona žita. To znači da smo 1. jula prošle godine novu tržišnu godinu za pšenicu započeli sa svim tim količinama. Mi na godišnjem nivou toršimo oko 1,8 miliona tona a bismo došli do viškova za izvoz moramo da uračunamo sve ono što ćemo da potrošimo do kraja ove tržišne godine, odnosno naredna tri meseca. Od ukupnih količina pšenice moramo da oduzmemo ono što smo izvezli a to je 611.000 tona pšenice, takođe i izvoza brašna, preračunatog na zrno. To nas dovodi do cifre od nešto preko 800.000 tona na zalihama“, objašnjava Sunčica Savović, direktorka Udurženja Žita Srbije.
Posebno precizira kada je reč zalihama, da je različit podatak šta su zalihe za izvoz i višak a šta je ono što trenutno imamo u zemlji.
„Pored tih 800.000 tona, mi u zemlji imamo još 450.000 tona pšenice koju ćemo potrošiti do nove žetve, dakle to nije višak. To znači da u ovom trenutku imamo maksimalno 1,3 miliona tona pšenice u zemlji a da nisu sve viškovi. Ta pšenica je kod proizvođača, skaldištara, izvoznika, kod mlinova za otprilike jednu mesečnu potrošnju i kod Direkcije za robne rezerve, koja je od početka tržišne godine kupovala pšenicu nešto više nego prethodnih godina. Trenutno je oko 180.000 tona pšenice kod njih a kupiće, prema Zaključku Vlade, još 50.000 tona pšenice.“, kaže Savovićeva.
Dodaje da te količine pšenice kod Direkcije robnih rezervi sigurno neće ići u izvoz.
„Od tih viškova kojima raspolažemo, 200.000 svakako možemo otpisati jer će to ostati u zemlji i onda možemo da kažemo da 600.000 tona imamo na raspolaganju za izvoz i za završne zalihe“, jasna je Savovićeva.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
