Zabrana reklame „Bez GMO“ udara samo Agrokor

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. podrzavam zabranu glupe reklame, moje koke ne jedu soju nikako, niti ista sa gmo sigurno, uvredjene su zbog tendenciozne reklame,

2. Kada sam prvi put video reklamu pomislio sam da je treba zabraniti jer dovodi potrošače u zabludu. 50% stanovništva bi zaključilo da samo ova jaja ne sadrže GMO. Namerno je tako napravljena reklama.

3. Tvrdnja da su GMO namirnice štetne po ljudski organizam niko nije utvrdio na egzaktan način. Kalemljenjem se dobijaju modifikovane biljke,što radi nas seljak decenijama u nazad,pa niko nije kudio nove sorte voca ,povrča i žitarica. Svakako da renomirane državne institucije treba da izadju sa svojim stavom pred gradjane,odnosno pred stručnu javnost i otklone sve dileme oko toga ada li su te namirnice štetne ili nisu po ljudsko zdravlje,odnosno na zdravlje životinja kojima se hrane ljudi.

   1. Сасвим је супротно: нико није утврдио да су ГМ културе у исхрани безбедне по нас. Када су то људи тестирани, где су ти резултати? А утврђено је, на пример, да убризгавање гена из бразилског ораха у соју изазива алергију код људи који су алергични на овај орах. Ако то чинимо, а не обележимо, потрошачима стварамо проблем. Зашто бисмо то подржавали и пруштили, рецимо, својој осетљивој деци? Да не наводимо верски аспект – муслимани не желе месо животиња у биљкама којима се хране. Укрштањем различитих врста у лабораторији, чега нема у природи, и њима правимо проблем, макар их не разумели. Зашто? Калемљење није исто што и генетско модификовање, генетички инжењеринг. Које различите врсте (биљке и животиње) је укрштао тај наш сељак деценијама? Шта је то добио, наведите један случај?

   2. Mesate babe i zabe, verovatno tendenciozno. Nove sorte se dobijaju ukrstanjem a ne genetskom modifikacijom. Malo literature nije na odmet, i pozdravite MONSANTO.

4. Далеко било да потрошач треба да брани троговца и произвођача, нарочито скупе робе, али да се позабавимо чињеницама – ова ознака БЕЗ ГМО је одобрена у Србији, тиче се међудржавне Декларације коју је Србија потписала 2013, немодификоване соје и производа домаћег порекла.

   Чак и када би Ветеринарска инспекција требало да се бави рекламама, забрана је апсурдна – Простран је објаснио. У овом случају није питање да ли треба да стоји већ одобрена, законита ознака БЕЗ ГМО, него да ли баш СВИ ОСТАЛИ произвођачи и дистрибутери (ланчано и трговци који раде са њима), имају ПОТВРДУ „црно на бело“ и гарантују нама потрошачима да продају храну без ГМО, дакле у складу са законима Србије? Ако су тестирали, зашто то не истичу кроз декларацију, ако не у форми оглашавања?

   Пошто је Ветеринарска инспекција спречила једног трговца и произвођача, сада је дужна да обавести јавност да ли стално контролише хиљаде свих осталих произвођача и дистрибутера хране која се налази у српским малопродајама, и колико њих. Да ли баш сви имају званичне СПЕЦИФИКАЦИЈЕ које, поред осталог, садрже ИЗЈАВЕ – из прве се сазнаје да производ не садржи ГМО, а из друге две да нису присутни алергени и хормони – што је једнако битна информација.

   Закон о ГМО (Члан 3) допушта присуство 0,9% и 0,1% примеса ГМО, по европском стандарду, али зато сертификовани органски производи, па и ова јаја, имају 0% присуство ГМО – толеранција је нулта. Бар производи које прате „папири“. То практично значи да у исхрани ових кокошака није коришћена ГМ соја, нити друга ГМ култура – да је то тестирано. Отуда је овакав потез инспекције штетан по потрошаче. Друго је питање да ли неки други (домаћи) трговац и произвођач имају исту овакву понуду и ако немају зашто не.

   Погледајмо декларације из масовне понуде иностраних произвођача на полицама здраве, органске, био хране, по разним малопродајама. Да неће иста инспекција да им забрани једнако законите ознаке „GMO Free“, „Non-GMO ingredients“, „Ohne Gentechnik“…?