Posle garancije potrošač nema nikakvu zaštitu: Da li će se zakon koji zabranjuje ugrađene kvarove primenjivati u Srbiji?

Cilj usvajanja pomenutog predloga jeste da proizvodi budu dizajnirani tako da traju duže, kao i da se olakša popravka digitalnih uređaja ili zamena njihovih pojedinačnih delova.

Takođe, ova regulativa treba da predstavlja i svojevrstan podsticaj za potrošače da izaberu popravku umesto zamene.

„Ceo propis tiče se takozvanog prava na popravku, i toga da se već postojeći uređaj popravi pre nego se kupi novi. Sve to u skladu sa preteranim zagađenjem i klimatskim promenama kroz koje svet prolazi. Poenta je da više uštedimo i da ne proizvodimo nepotrebne stvari – već da se ponašamo razumno uz racionalno korišćenje onoga što već imamo“, kaže za Danas Jovan Ristić, pravnik iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva.

Naš sagovornik objašnjava da je, kako bi pomenuti predlog stupio na snagu, neophodno da ga usvoje Evropski parlament i Evropski savet.

Kako dodaje, plenarna sednica EP biće održana ovog meseca, a ako se direktiva prihvati, preostaju dve godine da u potpunosti bude usvojena u evropskim zakonodavstvima.

„Nakon toga, evropske zemlje imaju dve godine da je implementiraju, i to je tzv. direktiva potpune harmonizacije. Čitav proces odnosiće se i na našu zemlju, jer je kandidatkinja za Evropsku uniju. S tim u vezi, očekuju se odgovarajuće promene Zakona o zaštiti potrošača“, nagoveštava Ristić.

Posle garancije potrošač nema nikakvu zaštitu

Govoreći o tome šta bi novi zakon podrazumevao, Danasov sagovornik navodi da bi potrošači, pre kupovine samog uređaja, morali biti obavešteni o tome da li mašina koju pazare može da se popravi. Takođe, da je cilj usvajanja predloga potpuno smanjenje određenih vrsta nepoštenih poslovnih praksi.

„Prodavci neće smeti da varaju potrošače u pogledu radnih sati uređaja. Osim toga, potrošač mora biti upozoren da li nešto može da se popravi ili ne. Jedna nepoštena praksa posebno je prepoznata u Evropskoj uniji i tiče se kupovine uređaja koji koriste potrošne elemente. To znači da više ne bi trebalo da dolazi do situacija kao, recimo, da vam štampač da signal da treba zameniti kertridž, iako nije potrošen“, objašnjava predstavnik Efektive.

Ristić podseća da se čitava ideja tiče popravke uređaja umesto zamene novim, te da će, bar za prostor EU, postojati platforma na kojoj će potrošači moći da provere gde, kada i pod kojim uslovima mogu naći delove za popravku.

Vesna Perinčić, iz Republičke unije potrošača napominje da postoji opaska da su današnji uređaji programirani da traju onoliko koliko traje garantni rok.

„Ako se stavi garancija od pet godina, nakon toga se uređaji kvare. Što je još važnije, za njih nema rezervnih delova. Takođe, potrošač je dužan da servisira uređaj u servisu navedenom u garanciji, inače gubi pravo na garanciju. Osim toga, baš ti servisi imaju daleko veće cene od tržišnih. U tom kontekstu, teži se ka zaustavljanju pomenutog ponašanja trgovaca, i tome da servisi imaju razumne cene, kao i da moraju imati dostupne rezervne delove i po isteku garantnog roka“, objašnjava Danasova sagovornica, dodajući da slovenački zakon propisuje da trgovci najmanje tri godine po isteku garancije uređaja moraju imati rezervne delove, dok kod nas takva odredba ne postoji, ali bi trebalo da se implementira kada dođe do usklađivanja sa direktivom EU.

Perinčić napominje da nakon isteka garancije potrošač u Srbiji nema nikakvu zaštitu, te da mu zbog toga, kada istekne garancija, jedino preostaje da kupi novi uređaj. Ona takođe kaže da, prema njenim saznanjima, nema istraživanja u Srbiji koliko često se kvare uređaji čim im istekne garantni rok.

Do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor na ovo pitanje ni od Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, odnosno tržišne inspekcije koja se nalazi pri ovom ministarstvu.

„Telefoni za dinar se kvare brže od kupljenih kešom“

I Ristić je saglasan sa tim, uz primedbu da je situacija potpuno otežana kada treba da se nađu novi delovi.

„Mnogi ljudi bi više voleli da poprave svoj uređaj, ako bi mogli doći do delova koji su jeftini. Kroz istraživanja u EU zapažena je pojava da, nakon isteka garantnog ili roka saobraznosti, uređaji prestaju da rade ili se naglo kvare, te dolazi do situacije da se potrošaču više isplati da kupi novi uređaj, nego da popravi postojeći. Sve ovo se dešava ili jer se uređaj pravi od nekvalitetnih komponenata, ili tako što se u njega ugrade komponente zbog kojih se namerno i naglo kvari u određenom momentu“, pojašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, još od kada je počeo da se bavi zaštitom potrošača, susretao se se sa žalbama na kupovinu mobilnih telefona u paketu, koji se pokvare čim istekne garancija. On tvrdi da se to obično dešava kod telefona za dinar, i to mnogo češće nego kod onih koji su kupljeni za gotov novac.

„Neretko imamo situacije da se uređaji reklamiraju kao da traju određeni broj sati, a ne traju ni pola od toga. Ovom direktivom se zabranjuju netačne prognoze. Takođe, uređaj u periodu od dve godine ne bi smeo da radi slabije kako vreme odmiče, već punim kapacitetom koliko je pod garancijom, u skladu sa predugovornim obaveštavanjem“, zaključuje ovaj pravnik, napominjući da mašina mora imati uobičajene karakteristike za aparate svoje vrste.