Foto: Z. Miladinović/DanasDržavna revizorska institucija (DRI) je u izveštaju o načinu trošenja budžeta grada Niša za prošlu godinu izrekla „negativno mišljenje“ nakon što je utvrdila niz kršenja zakona i nepravilnosti.
U izveštaju DRI navedeno je da su većim brojem utvrđenih nepravilnosti u izvršenju budžeta povređen niz zakona i uredbi.
Pažnju medija za sada su najviše privukle nepravilnosti u kojima se pominje doskorašnja gradonačelnica Dragana Sotirovski, među kojima je i sporno trošenje gradske reprezentacije uz pomoć službene platne kartice koju je ona koristila.
U izveštaju, koji je potpisao predsednik Saveta DRI Duško Pejović, navedeno je i obezbeđivanje milionskog posla bez raspisivanja javne nabavke za dve firme, „Vodomonteri“ i „Sim puk gradnja“, po nalozima Štaba za vanredne situacije, koje je potpisivala Sotirovski kao komandant Štaba, iako je situacija zbog koje su one angažovane bila redovna.
DRI je, međutim, ukazao i na nezakonit i neodgovoran odnos Grada prema gradskoj imovini, kašnjenje u izmirivanju sudskih odluka koje je značajno koštalo budžet, „bacanje“ novca na advokatske i konsultantske usluge, protivzakonito upošljavanje ljudi, problematičnu isplatu zarada, diskutabilne finansijske poteze pojedinih javnih ustanova, i slično.
Izveštaj, na 313 strana, objavljen je ove sedmice i sadrži 41 preporuku za ispravljanje nepravilnosti, za šta Grad Niš ima rok od 90 dana, odnosno jednu do tri godine, ukoliko su preporuke dugoročne.
U toku same revizije Grad je već preduzeo devet mera, među kojima je i gašenje njegovog računa u Poštanskoj štedionici sa kojeg je gradonačelnica službenom karticom plaćala reprezentaciju i druge troškove.
Sotirovski je, pak, ocenila da je revizija „više ukazala na prekršaje tehničke prirode“, a da odgovornost za to snosi ona, ali i „ostala odgovorna lica čije su Uprave napravile određene knjigovodstvene propuste“.
Bez ugovora i besplatno koristi se 37 poslovnih prostora, jedan od njih i za Zavetnike
DRI je u izveštaju potvrdio i aljkav odnos Grada prema svojoj imovini, pre svega poslovnim prostorima u stanovima, na šta godinama upozorava deo javnosti.
„Grad Niš u svojim poslovnim knjigama nije evidentirao najmanje 754 jedinice poslovnog prostora, 2.448 jedinica stambenog prostora, 989 jedinica ostalih objekata- infrastrukturnih, saobraćajnice, komunalne mreže i ostalih nepokretnosti, 16 jedinica sportskih objekata i 1.160 jedinica zemljišta za koje je u Republičkom geodetskom zavodu upisan kao imalac prava svojine, državine ili korišćenja“, navodi DRI.
Revizori, takođe, upozoravaju da na osnovu dostavljenih popisnih lista i izveštaja o popisu proističe da „nije izvršen faktički popis na terenu, odnosno nisu utvrđene stvarne površine“ gradskih stanova, zgrada, garaža i drugih objekata.
„Nadležna Gradska uprava za imovinu i održivi razvoj nema uspostavljenu potpunu pomoćnu evidenciju poslovnog prostora“, dodaju.
Najmanje 37 poslovnih prostora dato je na korišćenje bez zaključenog ugovora ili drugog pravnog akta.
Za najmanje 95 poslovnih prostora, koje organi Grada, indirektni korisnici gradskog budžeta, republički organi i zdravstvene ustanove koriste bez naknade, ne postoji važeći ugovor, jer je istekao rok korišćenja, a aneksi nisu zaključeni.
Za najmanje tri poslovna prostora koji su dati na korišćenje Ministarstvu unutrašnjih poslova i jedan koji je dat na korišćenje Gradskoj opštini Crveni krst uopšte nije zaključen ugovor o korišćenju, već se oni koriste na osnovu rešenja gradonačelnice.
Za najmanje sedam poslovnih prostora istekao je ugovoreni period zakupa, a nije zaključen aneks ugovora o produžetku.
Grad nije sproveo postupke prinudnog iseljenja za najmanje osam poslovnih prostora za koje su inicirani postupci ispražnjenja, te su oni i dalje bespravno zauzeti.
Za najmanje 16 korisnika poslovnog prostora koji ne izmiruje redovno svoje obaveze po osnovu zakupa, Grad Niš nije preduzeo mere za naplatu potraživanja, odnosno za raskid ugovora o zakupu, na šta je obavezan po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Grad Niš „nema evidenciju sa koliko tačno lokala raspolaže u Tržnom poslovnom centru ’Kalča‘“ jer prema pomoćnoj knjizi osnovnih sredstava u vlasništvu Grada je 27 lokala, prema evidenciji potraživanja od zakupaca- 35, a prema računu za održavanje- 36 lokala.
Tako, Srpski sabor „Zavetnici“ u „Kalči“ koristi lokal od maja 2019. godine, a bez zaključenog ugovora i bez plaćanja zakupnine.
Sličan, nemaran i nesavestan odnos postoji i prema gradskim stanovima.
Revizori konstatuju da najmanje deset stanova koji su evidentirani u knjigama Grada ne mogu da se identifikuje u evidenciji Republičkog geodetskog zavoda, dok se najmanje 11 stanova koji su evidentirani u pomoćnim knjigama Grada u evidenciji RGZ vodi kao svojina fizičkih lica.
„Najmanje 55 stanova kojima raspolaže Grad Niš bespravno su zauzeti i koriste se bez plaćanja bilo kakve naknade i bez zaduživanja lica po osnovu korišćenja stana po bilo kom osnovu“, navodi DRI.
Takođe, za najmanje 80 gradskih stanova ugovori o zakupu su istekli, a njihovi korisnici tu i dalje žive.
„Grad Niš za najmanje 52 stana koji su bespravno useljeni nije sproveo postupke prinudnog iseljenja“, dodaje se u izveštaju.
Takođe, ne postoji evidencija o stanovima koji su dati na upravljanje Centru za socijalni rad „Sveti Sava“.
Za najmanje 51 gradski stan, koji je prazan i ne koristi se, nije sprovedena procedura za izdavanje u zakup, što je obaveza Grada.
Milioni za nepotrebne sudske sporove, ignorisanje sudskih odluka, advokate i konsultante
U izveštaju DRI se takođe navodi da Grad nije izmirivao obaveze po sudskim odlukama u propisanim rokovima, a da je to za posledicu imalo plaćanje zatezne kamate na troškove parničnog postupka u iznosu od najmanje 65.000 dinara kod Gradske uprave za organe grada i građanska stanja, kao i plaćanje troškova izvršnog postupka u iznosu od najmanje 4.459.000 dinara kod Gradske uprave za komunalne delatnosti i inspekcijske poslove.
„Neizmirivanje obaveza po sudskim odlukama u propisanim rokovima za posledicu je imalo i pokretanje postupka prinudne naplate i plaćanje troškova izvršnog postupka u iznosu od najmanje 37.744.000 dinara kod Gradske uprave za imovinu i održivi razvoj, najmanje 830.000 dinara kod Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, najmanje 190.000 dinara kod predškolske ustanove ’Pčelica’ i najmanje 169.000 dinara kod Gradske uprave za komunalne delatnosti i inspekcijske poslove“, navode revizori.
U izveštaju se još kaže da u toku revizije nisu dostavljeni dokazi da je Gradsko pravobranilaštvo za deo sporova razmatralo mogućnost vansudskog rešavanja, kao što su ujedi pasa, ili zaključivanja sudskog poravnanja, u slučajevima padova na ledu i trotoaru, kako bi se smanjili troškovi sudskih postupaka.
Grad je, takođe, platio najmanje 574.000 dinara na ime kamate zbog neblagovremenog plaćanja PDV-a Poreskoj upravi.
U izveštaju se dodaje i da Gradska uprava za društvene delatnosti „nije u predviđenom roku pribavila po službenoj dužnosti uverenja iz Ministarstva odbrane“ u postupcima vođenim za utvrđivanje statusa boraca, po zahtevima fizičkih lica, što je prouzrokovalo troškove u iznosu od čak 22.641.000 dinara, na ime sastavljanja žalbi od strane advokata.
Takođe, za konsultantske usluge građani Niša su platili više od četiri miliona dinara za četiri firme- Milka Pantović PR, Agencija za konsalting Konkurenta, LLP consulting i Dejan Milenković PR, i to na ime veštačenja i pružanja savetodavnih usluga iz oblasti pravne analize i kontrole sprovođenja javnih nabavki sa davanjem preporuka za unapređenje procedura, upoznavanje sa pravnim procedurama i druge pravne usluge.
Niš, inače, ima Gradsku upravu i Službu koja se bavi javnim nabavkama, kao i pravne stručnjake za obavljanje drugih poslova.
„Ukupni rashodi za konsultantske usluge izvršeni su u iznosu od najmanje 9.179.000 dinara po fakturama u jednakim mesečnim paušalnim iznosima, ali bez jediničnih cena, količina i specifikacije pojedinačnih usluga koje su pružene, a izveštaji koji su dostavili izvršioci ne potvrđuju da su te usluge izvršene“, ocenjuje DRI.
Uz sve to, Gradsko pravobranilaštvo je u toku prošle godine zastupalo samo direktne budžetske korisnike, ali ne i indirektne budžetske korisnike, kao što su „Pčelica“, Turistička organizacija, Muzej, Galerija, Sportski centar „Čair“, Pozorište lutaka ili Zavod za zaštitu spomenika kulture, što je protivno Zakonu o pravobranilaštvu, a proizvelo je plaćanje advokatskih troškova.
„Angažovanim advokatima koji su zastupali indirektne budžetske korisnike u postupcima koji su vođeni i okončani u 2023. godini na teret budžetskih sredstava Grada Niša izvršeno je plaćanje najmanje 1.920.000 dinara“, navodi DRI, dodajući da je to protivno Zakonu o pravobranilaštvu.
U predškolskoj ustanovi „Pčelica“ zaposleni vaspitači bez licence za rad sa decom
Izveštaj se bavi i nepravilnostima kod određivanja i isplata plata, dodataka i naknada zaposlenih kod indirektnih korisnika budžetskih sredstava.
U njemu se između ostalog konstatuje da predškolska ustanova „Pčelica“ na radnom mestu vaspitača ima najmanje 21 vaspitača koji nije stekao licencu za rad sa decom, što je suprotno Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Utvrđeno je i da osobe koje su u Dečijem kulturnom centru angažovane kao stručni saradnici u aktivnostima i u radu sa decom u pojedinačnim sekcijama ne poseduju licence za rad sa decom predškolskog i školskog uzrasta, što je takođe suprotno Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Ugovori o radu određenog broja zaposlenih u „Pčelici“ na radnim mestima vaspitača- rukovodioca unutrašnjih jedinica ne sadrže sve propisane elemente, pa u njima nedostaje i mesto rada, radni učinak, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja, što je protivno Zakonu o radu.
U Sportskom centru „Čair“ za najmanje 37 zaposlenih „na izvršilačkim radnim mestima“ plate se obračunavaju po dodatnim koeficijentima od jedan i 1,50, mada nisu raspoređeni na radna mesta rukovodilaca odeljenja i jedinica.
Revizori navode da je ovaj Sportski centar prekršio i Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, Zakonu o budžetu i Zakonu o budžetskom sistemu prilikom isplate stimulacija.
„Sportski centar ’Čair‘ je u toku 2023. godine direktoru i zaposlenima izvršio isplatu stimulacije koju je direktor određivao sebi i zaposlenima u pojedinačnom procentualnom iznosu do 30 odsto, a u ukupnom iznosu od 6.705.000 dinara“, precizirali su oni.
Ukoliko se ne otklone nepravilnosti, šta DRI može?
Ukoliko Grad u propisanom roku ne bude otklonio značajne nepravilnosti u izveštaju, smatraće se da postoji teži oblik kršenja obaveze dobrog poslovanja.
Prema Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji, u slučaju teškog kršenja obaveze dobrog poslovanja DRI o tome obaveštava Skupštinu.
U tom slučaju DRI može i da uputi poziv za razrešenje odgovornog lica i o tome obavestiti javnost.
DRI takođe može podneti krivične prijave, prijave za privredni prestup i prekršajne prijave protiv odgovornih funkcionera i službenika.
Sotirovski: Revizija je ukazala uglavnom na greške tehničke i knjigovodstvene prirode
Bivša gradonačelnica Sotirovski kazala je za Danas da je negativno mišljenje DRI „proisteklo iz nepravilno evidentiranih prihoda i rashoda, neizvršenih kontrola opravdanosti korišćenja pojedinih gradskih stanova bez naknade, neuspostavljanja pomoćnih evidencija osnovnih sredstava nefinansijske imovine u pripremi i neizvršenog povraćaja sredstava koja nisu utrošena u budžet“.
„Smatram da je revizija ukazala više na propuste tehničke prirode jer bi u suprotnom odgovornim licima bile podnete prekršajne ili krivične prijave, što ovoga puta nije slučaj. Deo odgovornosti svakako snosim ja kao tadašnja gradonačelnica i najodgovornija osoba, ali deo snose i ostala odgovorna lica čije su Uprave napravile određene knjigovodstvene propuste. DRI je i napomenuo da je njegov izvestaj negativan upravo iz razloga višegodišnjeg upozoravanja na napravilnosti koje do danas nisu ispravljene, a koje se prevashodno odnose na rukovodjenje imovinom Grada Niša. Kako je napomenuto, Grad Niš se sa tim problemom suočava više od 15 godina, a da i dalje problem nije rešen“, rekla je Sotirovski.
Ona je iznela drugačije mišljenje od mišljenja revizora povodom angažovanja dve firme, preko Štaba ta vanredne situacije, za građevinske radove u selima Vumanovo, Berbatovo i Gabrovac, uz ocenu da okolnosti jesu bile vanredne zbog nestanka vode, kojim su bili ugroženi ljudi i životinje.
Prema njenim rečima, u izveštaju DRI se ne navodi da je gradska reprezentacija nepravilno trošena, već samo da je bilo „propusta u evidentiranju finansijske dokumentacije“.
Nepravilnosti i prilikom davanja budžetskih miliona Crkvi
U izveštaju DRI se navodi da je prošle godine iz niškog budžeta izdvojeno ukupno 11.200.000 dinara za redovno održavanje hramova, sanaciju i izgradnju verskih objekata i održavanje manifestacija u Sabornom hramu „bez pravdanja prenetih sredstava“.
„Izvršeni su rashodi u iznosu od najmanje 2.000.000 dinara za zakup poslovnog prostora Svetosavskog doma, i to u jednakim mesečnim iznosima od po 167 hiljada dinara“, navodi se u izveštaju, uz dodatak da je to protivno Zakonu o budžetskom sistemu.
Dodaje se da je Pravoslavnoj eparhiji niškoj preneto i 5.000.000 dinara za održavanje godišnjih manifestacija u Sabornom hramu i inostranu promociju javnih gradskih manifestacija, poput Muzičkog edikta, a „bez sprovedenog javnog konkursa“.
Koliko, gde i koga su vozila gradska službena vozila?
Prema izveštaju DRI, prošle godine je za nabavku goriva potrošeno najmanje 453.000 dinara putem broja kartice za koju je kao registarski broj naveden opis “Joker”, pa revizori nisu mogli da utvrde za koja vozila je sipano gorivo za toliko para.
Za nabavku goriva za sva vozila potrošeno je ukupno 7,15 miliona dinara, a da „putni nalozi ne sadrže sve propisane elemente“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
