Zahtevi građevinara nerealni

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije, kaže za Danas da je osnovni problem u tome što je građevinska industrija izvozno orijentisana, ali da je izvoz zbog pandemije korona virusa u velikoj meri smanjen.

– Dosta proizvoda koje građevinska industrija inače izvozi sada je prinuđena da ih drži na zalihama jer nije mogla da ih izveze zbog situacije koju je izazvala epidemija. Zbog toga nije ostvarila očekivana devizna sredstva kojima je planirala da plati rate kredita uzetih kod komercijalnih banaka kako bi se obezbedila likvidnost poslovanja i obaveze prema javnim preduzećima, primera radi za struju, gas i slično. Takođe, suočila se i sa dodatnim troškovima zbog kupovine zaštitne opreme i organizovanog prevoza radnika do građevina. Zato tražimo od države da nam pomogne kroz reprogram dugovanja prema bankama i javnim preduzećima kako bi se sačuvala egzistencija domaće građevinske industrije. Država bi trebalo da osnuje izvoznu firmu, kakva je nekada bila Geneks, kojoj bi industrija, uključujući tu i građevinsku, toj firmi prodavala svoje proizvode a ona bi se starala o plasmanu iste na strana tržišta. I to bi predstavljalo veliku pomoć domaćoj građevinskoj industriji – navodi naš sagovornik i dodaje da bi bilo značajno da se ta privredna grana rastereti brojnih parafiskalnih nameta.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da istraživanja pokazuju da je jedan deo građevinske industrije zaista u problemu zbog negativnih efekata pandemije korona virusa.

– Reč je u prvom redu o malim i srednjim građevinskim firmama koje se okupljaju u Građevinskoj komori. Ima slučajeva da su oni u situaciji nastaloj usled epidemije uspeli da naplate svega dvadeset do 30 odsto ugovorenih poslova. Shodno tome mnogi od njih sada imaju problem kada je reč o vraćanju kredita bankama. One velike građevinske firme koje imaju upliv u najunosnije poslove takvih problema pak nemaju. Dakle zahtev jednog dela građevinske industrije da im država pomogne je razumljiv. Sa druge strane može se konstatovati da u praksi ne postoji realna mogućnost da država izađe u susret  građevinarima i reprogramira njihova dugovanja. Mislim da je bilo logičnije da građevinari zatraže da država posreduje u naplati dugovanja lokalnih samouprava prema građevinskoj industriji iz prošle godine umesto da se apeluje na reprogram dugovanja prema bankama. Ono gde ima prostora da država nešto uradi je da građevinare oslobodi plaćanja parafiskalnih obaveza u periodu kada privreda objektivno nije bila u mogućnosti da radi – smatra Rajić.

Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, kaže za Danas da su vlasnici privatnih građevinskih preduzeća poslednji koji bi trebalo od države da traže bilo kakvu pomoć.

– Reč je uglavnom o firmama čiji su vlasnici tajkuni koji ostvaruju basnoslovne zarade izgradnjom stambenog i poslovnog prostora. Priča o tome da su oni u krizi zbog korona virusa ne pije vodu jer oni ne samo da su ostvarili ogromne profite u ranijem periodu već su građevine nesmetano radile i tokom vanrednog stanja i policijskog časa. Poznato je da najveći broj radnika u građevinskoj industriji radi „na crno“, dakle poslodavci za njih ne izdvajaju doprinose, daju im minimalne nadnice i u svakom trenutku mogu da ih otpuste sa posla. Tvrdnje da je bilo troškova zbog nabavke zaštitne opreme od korona virusa je besmislena jer je poslodavac dužan da radnicima nabavlja ne samo tu već i svaku drugu vrstu zaštitne opreme na gradilištu. Nema potrebe da država pomaže građevinsku industriju to jest vlasnike građevinskih preduzeća jer oni ostvaruju unosan profit i nisu na bilo koji način ugroženi. Niti bi novac iz budžeta koji bi im dala država bio iskorišćen za rešavanje egzistencije građevinskih radnika. Stoga je država dužna da pomogne ne građevinu već one industrijske grane i poljoprivredu koje su pretrpele istinske gubitke usled pandemije korona virusa – zaključuje Veselinović.