Iako Belgijom već više od 500 dana, od juna 2010, upravlja vlada u ostavci, šest stranaka Valonije (frankofonski deo) i flamanskih provincija, uspele su u subotu da se dogovore i donesu federalni budžet za 2012. Tako su još jednom pokazale da zemlja sa čvrstim institucijama može da funkcioniše uprkos političke nestabilnosti.
Dogovor je, ipak, postignut pod pritiskom, nakon što je dan ranije agencija Standard&Pur, smanjila ocenu kreditne sposobnosti Belgije od AA+ na AA, pozivajući se na političku nestabilnost zemlje koju vodi vlada u ostavci nesposobna da donese budžet. Kako bi zaustavili dalji pad ocene kreditne sposobnosti, stranke su se brže bolje dogovorile oko budžeta i najavile da će formirati novu vladu u bliskoj budućnosti. Zanimljivo je i da se opet Elio d Ripo pominje kao budući premijer, mada je on pre dve nedelje vratio mandat kralju, jer nije uspeo da postigne dogovor sa političkim strankama.
Evropska unija zahteva od Belgije da uštedi 11,3 milijarde evra, kako bi državni deficit u 2012. bio manji od tri odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), dok ukupna ušteda do 2015. treba da dostigne dvadesetak milijardi. Za Belgiju sa BDP-om od oko 280 milijardi evra, to predstavlja izuzetan napor, koji štampa te zemlje ocenjuje kao „istorijski“. Sindikati su odmah zakazali proteste za subotu, 2. decembar.
Zemlju opterećuju četiri milijarde evra potrebnih za spasavanje banke Deksia, kao i još 1,5 milijardi za investicioni fond Cera, koji je svojevremeno otkupio propalu belgijsku banku KBC. Predsednik vlade u ostavci, Iv Leterm, najavljuje raspisivanje velikog državnog zajma koji bi upisivali građani. Akcenat bi bio stavljen na atraktivnu štednju, a ne na pomoć zemlji. Na finansijskom tržištu Belgija može da dobije kredit sa interesom koji može da dostigne vrednost od 5,7 odsto.
O raspisivanju zajma otvorenog za građane razmišlja i Francuska, koja danas na finansijskom tržištu pozajmljuje uz kamatu od oko 3,7 odsto. Zajam sa kamatom između 2,7 i 3,7 odsto bio bi vrlo zanimljiv za štediše i Belgije i Francuske, tako da se već procenjuje da bi raspisivanje zajma bio uspeh u obe zemlje. Protivnici zajma ukazuju da je Nemačka prošle nedelje uspela da plasira na finansijsko tržište samo 3,6 milijardi evra od ponuđenih šest. Međutim, ponuđene obligacije su donosile samo 1,6 odsto interesa na godinu dana.
Najzad, treba se setiti, da je Francuska značajno ublažila krizu 1929. raspisivanjem građanskog zajma.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
