Zajednička proizvodnja umesto novih barijera

Stručnjaci koji su učestvovali u radu ovog skupa analizirali su ekonomsku situaciju na Balkanu, sa posebnim osvrtom na loše uslove poslovanja koji vladaju na Kosovu i Metohiji i glavne „kočnice“ efikasnije primene CEFTA sporazuma, koji predstavlja platformu za unapređenje ekonomske saradnje u regionu. Jer, praksa pokazuje da se privrednici i dalje suočavaju sa nizom prepreka, uprkos tome što su se potpisnici Sporazuma, pre pet godina, obavezali da će ukinuti sve barijere, kao i da nova ograničenja neće uvoditi.

Ukazujući na činjenicu da je CEFTA sporazum napravljen u skladu s načelima Svetske trgovinske organizacije, Milivoje Miletić, direktor Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije, naglašava da je iz ugla privrede izuzetno važno da se dosledno primenjuju principi tog sporazuma. On je pozdravio aktivnosti međunarodnih institucija i organizacija, kao i naše države, usmerene u pravcu stvaranja uslova za slobodan promet roba na celom području regiona.

– Posebno smo zahvalni CEFTA sekretarijatu u Briselu, koji svake godine organizuje sedmicu posvećenu primeni sporazuma. Osim toga, formiran je i Forum komora CEFTA zemalja, koji ima partnerski odnos sa izvršnim organima, odnosno sa ministarstvima zaduženim za implementaciju sporazuma u državama regiona. Ove godine će skup pod nazivom „CEFTA sedmica“ biti održan u Tirani 7. i 8. novembra, a pre toga imamo regionalni sastanak u Skoplju. Na oba skupa učestvuju i predstavnici Privredne komore Srbije. Pripremili smo završni izveštaj o problemima s kojima se suočavaju privrednici u regionu, u kojem ukazujemo na necarinske prepreke, carinsku saradnju, kao i na pitanja u vezi sa poreklom robe i u sektoru poljoprivrede – objašnjava naš sagovornik.

Kumuliranje porekla robe

Predstavnik Privredne komore Srbije navodi da se u regionu nedovoljno koristi mogućnost takozvanog kumuliranja porekla robe, što podrazumeva uzimanje komponenti sa različitih teritorija i stvaranje zajedničkog proizvoda koji će biti konkurentan i na drugim tržištima.

– Na primer, vino sa Kosova i Metohije je moguće flaširati u drugim delovima Srbije, pri čemu bi ambalaža za flaširanje mogla da bude uvezena iz Hrvatske. Ta priča nije politička, već je reč o zajedničkom interesu proizvođača. Sa stanovništva CEFTA sporazuma, KiM je zasebna carinska teritorija i takva saradnja reguliše se nezavisno od pitanja statusa. Prema tome, rešenje je u doslednoj primeni do sada postignutih legalnih i legitimnih ekonomskih sporazuma – objašnjava Miletić.

On, kao jedan od problema, navodi manjak proizvoda koji bi mogli da budu konkurentni na širem, evropskom tržištu, što negativno utiče na rezultate spoljnotrgovinske razmene zemalja Balkana. Prema njegovom mišljenju, situacija se može unaprediti upravo zahvaljujući CEFTA sporazumu, čiji je potpisnik i Kosovo Unmik.

– Činjenica je da je kapacitet tržišta u ovom regionu skroman, što znači da je u uslovima velikih administrativnih barijera promet robe dodatno ograničen. Zato je veoma važno što ćemo tokom CEFTA sedmice u Tirani imati priliku da razgovaramo sa svima koji su zainteresovani da sa Srbijom ostvare privrednu saradnju. S druge strane, neke od odluka vlasti u Prištini, uključujući i poteze koji se odnose na promenu deklaracije robe, nisu korisne. Jer, interes proizvođača na Balkanu jeste da na druga tržišta izlaze sa jedinstvenom deklaracijom. Prepreku uspešnijoj regionalnoj saradnji predstavlja i različita dinamika usaglašavanja pravila sa standardima Evropske unije. Ilustracije radi, proizvođači iz Srbije ponekad nisu u mogućnosti da isporuče robu u Bosnu i Hercegovinu jer ta država ima regulativu koja nije harmonizovana sa propisima EU – ističe Miletić.

Sporna privatizacija na KiM

Direktor Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije ocenjuje da je potrebno preispitati proces privatizacije koju sprovode vlasti u Prištini jer je primenjen model koji se kosi sa svim poznatim evropskim praksama, a „pitanje svojine je neprikosnoveno civilizacijsko dostignuće“.

– Proces privatizacije koji je pokrenula Kosovska poverilačka agencija odvija se na sledeći način: od postojećeg privrednog subjekta izdvoji se ono što može da se proda i napravi se kćerka firma koja se nudi na tržištu. Ta kćerka firma nema nikakve obaveze prema poveriocima, a matična firma, gotovo po pravilu, ide u stečaj. Iz stečajne mase ne mogu da se izmire obaveze prema poveriocima, čak ni prema preduzećima iz regiona. Očigledno je, dakle, da ovde nije reč o političkoj dimenziji, već o pravno-svojinskim odnosima. To pitanje treba rešiti na pravno validan način jer ne samo da su ugroženi interesi poverilaca iz ostatka Srbije već je i zakonitost privatizacije na KiM dovedena u pitanje, pre svega zato što se, ukoliko neko osporava svojinsko pravo nad nekom imovinom, ne može doći do kvalitetnog investitora. Nema sumnje, praksa Prištine je suprotna standardima EU, na koju se s pravom ugledamo u tom domenu – poručuje Miletić.

Naš sagovornik podseća da je bio raspisan tender za prodaju kosovskog Telekoma, ali da se posle objavljene informacije u Fajnenšel tajmsu da pitanje svojine nije rešeno, niko nije ohrabrio da kupi to preduzeće.

Turizam kao spona

Na potrebu za pokretanjem regionalnih projekata ukazuje i Boris Čamernik, generalni sekretar Dunavskog centra za kompetenciju, koji u sektoru turizma vidi potencijal za unapređenje saradnje između država i regija. On je u tom kontekstu pomenuo biciklističke i vinske ture koje povezuju države u slivu Dunava.

– Zalažemo se za razvoj turističke ponude koja bi povezivala zemlje u regionu i već su pokrenute inicijative čiju okosnicu predstavlja saradnja među državama i pokrajinama kroz koje protiče Dunav. Na operativnom nivou takva zamisao između ostalog podrazumeva povezivanje hotela, turističkih agencija i prevoznika. Kada je reč o povezivanju opština u centralnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji, rešenje bi možda trebalo potražiti u pokretanju projekta „kulturnih ruta“, utoliko pre što je kulturni turizam u usponu. Ta saradnja na lokalnom nivou svakako može da utiče i na poboljšanje ukupne političke klime – ocenjuje Čamernik.

Pogrešan potez

– Obim robne razmene između Kosova i Metohije i ostalih delova Srbije ostvaren za osam meseci 2012. niži je za gotovo 21 odsto u odnosu na isti period lane. To je posledica odluke vlasti u Prištini da uvedu embargo na promet robe sa Srbijom do postizanja sporazuma u vezi sa carinskim pečatima. I mada ima i onih koji tvrde da je nedostatak te robe nadomešten sličnim proizvodima iz Makedonije, Hrvatske, Slovenije, pa i Nemačke, činjenica je da su najveći ceh, ipak, platili potrošači na KiM koji su bili prinuđeni da kupuju skuplje proizvode. Da ne govorimo o tome da su se na tržištu Kosova pojavili i surogati nekih proizvoda iz regiona, što takođe ide na štetu potrošača – komentariše Milivoje Miletić, direktor Biroa za regionalnu saradnju PKS.