Rezultati ankete „1.000 preduzeća“, koju je u periodu od 2011. do 2015. godine sproveo USAID, pokazali su da su privrednici, kao jednu od najvećih prepreka efikasnijem poslovanju, apostrofirali inspekcijski nadzor.
Da li je usvajanjem Zakona o inspekcijskom nadzoru, u koji su ugrađene preporuke USAID BEP projekta, učinjen pomak ka efikasnijem radu inspekcijskih službi, i koliko je tome doprinelo osnivanje Koordinacione komisije, samo su neka od pitanja za inspektorku Sandru Đukanović Kojić, iz Sektora poljoprivredne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
– Zakon o inspekcijskom nadzoru doneo je niz konkretnih novina koje su se pokazale veoma korisnim u radu inspekcijskih službi. Mislim, pre svega, na podelu inspekcijskog nadzora prema vrsti (redovan, vanredan, kontrolni i dopunski) i obliku (kancelarijski i terenski), zatim na planiranje i procenu rizika, usklađivanje i koordinaciju inspekcijskog nadzora, preventivno delovanje, uvođenje kontrolnih listi, izdavanje naloga, obaveštenje o predstojećem inspekcijskom nadzoru… Treba pomenuti i poseban postupak prema neregistrovanom subjektu, zatim obavezno stručno usavršavanje inspektora kao i kaznene mere, kako za one koji su pod nadzorom inspekcije, tako i za inspektore i rukovodioce inspekcije. Kad je reč o benefitima osnivanja Koordinacione komisije, osim obuhvatnijeg nadzora, izbegnuto je preklapanje nadležnosti i nepotrebno ponavljanje inspekcijskog nadzora. Kroz aktivnosti te komisije unapređena je i koordinacija rada inspekcija, mada je veliki pomak načinjen i kroz mogućnost zajedničkog nadzora više različitih inspekcija. Podsetiću da je Sektor poljoprivredne inspekcije u nekoliko navrata organizovao zajedničke kontrole sa drugim inspekcijskim službama i to se pokazalo izuzetno delotvornim.
* Inspekcijski nadzor zasnovan je na planskoj proceni rizika. Šta to praktično znači?
– To znači da je inspekcijski nadzor srazmeran procenjenom riziku, tako da se rizikom delotvorno upravlja. Rizik može biti neznatan, nizak, srednji, visok i kritičan, a zajedničke elemente procene rizika propisuje vlada. Inspekcija, inače, nije dužna da vrši inspekcijski nadzor ako je rizik neznatan. Koliki je stepen rizika to se procenjuje na osnovu rezultata prethodnih kontrola kao i drugih saznanja vezanih za određenu oblast, mada važnu ulogu igra i težina štetnih posledica. Verovatnoća nastanka štetnih posledica procenjuje se polazeći od prethodnog poslovanja i postupanja nadziranog subjekta.
* Novina je i uvođenje kontrolnih lista (objavljeno je ukupno 804 kontrolnih lista). Kako funkcionišu kontrolne liste i samoprocena i šta se time postiže?
– Kontrolne liste su se u Sektoru poljoprivredne inspekcije koristile i pre usvajanja Zakona o inspekcijskom nadzoru, pre svega zbog ujednačenog pristupa svih inspektora na celoj teritoriji Srbije, ali i zbog efikasnije i lakše kontrole primene različitih podzakonskih akata. Novi Zakon propisuje obavezu objavljivanja kontrolnih listi na sajtu ministarstva kao i upućivanje stranke na kontrolne liste pri slanju obaveštenja o inspekcijskom nadzoru. Treba naglasiti da su kontrolne liste veoma koncizne, a predviđeni odgovori jasni i nedvosmisleni. Kontrolne liste se revidiraju najmanje dva puta godišnje. Zanimljivo je, takođe, da nadzirani subjekat može da dostaviti inspekciji izveštaj o samoproveri ispunjenosti zahteva iz kontrolne liste i samoproceni rizika.
* Može li se konstatovati da je ojačana preventivna uloga inspekcijskih službi i kako se to manifestuje?
– Da, moglo bi se reći da je željeni efekat postignut. To se, između ostalog, manifestuje kroz transparentnost kontrolnih lista objavljenih na sajtu ministarstva, zatim kroz preventivno-savetodavne kontrole, ukazivanje nadziranom subjektu na mogućnost nastupanja štetnih posledica ukoliko se ne uzdrži od određenih radnji. Ojačana preventivna uloga manifestuje se i kroz smanjen broj kaznenih mera jer je uloga inspekcije pre svega preventivna i savetodavna, pa tek onda represivna.
Doprinos borbi protiv sive ekonomije
* U kojoj je meri primena Zakona o inspekcijskom nadzoru doprinela borbi protiv sive ekonomije i kako se ti efekti izražavaju?
– Činjenica je da je da se pre donošenja Zakona o inspekcijskom nadzoru neregistrovanom delatnošću, odnosno sivom ekonomijom, bavilo samo nekoliko inspekcija, pa su kontrole bile veoma ograničene. Novim Zakonom precizirano je da se neregistrovanim subjektom mogu smatrati svi oni koji nisu upisani u posebni registar koji vodi nadležni organ ili organizacija, a ne samo oni koji nisu evidentirani u Agenciji za privredne registre. Ilustracije radi, u oblasti bezbednosti hrane uspostavljen je Centralni registar, pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u koji moraju da se upišu svi subjekti koji se bave proizvodnjom, prometom i preradom hrane. Zakonodavac je predvideo posebnu proceduru za neregistrovane subjekte. Njima se nalaže da bez odlaganja pokrenu postupak za upis u osnovni, odnosno posebni registar, pri čemu im se zabranjuje da obavlja delatnost do ispunjenja propisanih uslova. Vrši se i zaplena roba i dokumentacije koja je poslužila za obavljanje nezakonite delatnosti, a osim upravnih, predviđene su i kaznene mere.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
