Zakletva, stajanje u vrsti, ritualni pozdrav: Da li Ziđin ponižava radnike novim pravilnikom i šta na to kaže srpski zakon?

Postrojavanje u red od najvišeg ka najnižem, istupanje pri prozivci, jednoglasno „Dobro jutro“, entuzijastično javljanje „na dužnost“, provera mentalnog zdravlja kolege, polaganje zakletve, podizanje desne pesnice, samo su neke od instrukcija za započinjanje radnog dana rudara u ovoj firmi.

Osim što ova procedura otvara brojna moralna pitanja, otvara i ono na koje godinama unazad javnost pokušava da dobije odgovor – Kakvo ponašanje poslodavaca prema zaposlenima je zakonski dozvoljeno?

Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, naglašava za Danas da, prema Zakonu o radu, poslodavac zaposlenom može „nametati“ samo radne obaveze, i to isključivo one koje su navedene u opisu datog radnog mesta.

„Svaki zaposleni dolazi u firmu da obavlja posao. Postoji sistematizacija po kojoj je radnik raspoređen na određeno mesto za koje ima potrebno znanje i školsku spremu. Sve mimo toga je manipulacija, diskriminacija, eksploatacija pa čak i kriminalno ponašanje prema zaposlenima. Zaposleni radi na svom radnom mestu kako bi završio radni zadatak, zbog toga ga je poslodavac zaposlio. Takođe, da izvršava zadatke neposrednog rukovodioca, a pozdravljanje, pevanje i klanjanje je beskrupulozno, i govori o tome koliko se ponižavaju radnici u Srbiji od strane stranih poslodavaca“, kaže Vuković.

Sa njim je saglasna i Čedanka Andrić, predsednica UGS Nezavisnost, koja upozorava da nijedan pravilnik koji poslodavac donosi, ne sme biti u suprotnosti sa Zakonom o radu.

„Takođe, ne sme da vređa dostojanstvo ljudi i da nameće radnicima obaveze koje nisu u tradiciji i duhu solidarnosti. Poslodavac ne bi trebalo da nameće zaposlenom ništa što bi ga na neki način uznemiravalo. Svaki dokument koji se donese sa namerom da se podstakne produktivnost ili duh zajedništva, na prvom mestu mora voditi računa o dostojanstvu ljudi“, pojašnjava Andrić.

Ona ističe da će radnik biti produktivan ukoliko ima bezbedno i zdravo radno mesto, i ako primi dostojanstvenu zaradu.

„Zaposlenom je to osnovni stimulans. Radnicima nisu potrebne motivacije popularne psihologije da bi bili dobri radnici. Posebno ako je nametnuto, sa poluritualima koji nisu inicirani od strane radnika“, ističe naša sagovornica.

Komentarišući deo pravilnika u kom se navodi da radnici jedni druge psihički i fizički proveravaju, Andrić sugeriše da radnik uvek može pomoći kolegi ako uoči da mu fali sredstvo za ličnu zaštitu, ili mu ukazati ako na njegovom random mestu uoči opasnost.

„Ta vrsta provere je dobra, ali je na poslodavcu da obezbedi uslove za bezbedan i zdrav rad, kao i da proveri mašine, buku, zagađenje. A radnici će uvek, ako primete da je neko umoran ili da će mu pozliti, priskočiti kolegama u pomoć i kontaktirati službe koje su nadležne za to. Zaposleni nije dužan da drugom radniku vrši psiho-fizičku proveru, niti da ga motiviše da radi“, kaže Andrić.

Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad, ističe da poslodavac ne može propisivati zaposlenima nešto što nije u skladu i cilju procesa rada.

„Takozvanih „Sedam koraka“ koji su predviđeni u Ziđinu jesu mešavina nečega što je uobičajeno i nečega što potpuno odstupa od standarda. Uobičajeno je da poslodavac od zaposlenih traži da imaju uredne uniforme, opremu, da su vizuelno prihvatljivi. Takođe, da drže sastanke na kojima se dele informacije o tome šta treba uraditi, šta je obavila prethodna smena, kakav je raspored rada… Uobičajeno je i poželjno podeliti informacije o bezbednosti na radu, pa čak i da se radnici podsete važnih postupaka koji se moraju poštovati. Ipak, ono što je sporno i što potpuno izlazi iz okvira bilo čega već viđenog na našim prostorima je to što moraju biti postrojeni u vrsti, iskoračiti korak napred prilikom prozivke, biti entuzijastični u odgovorima, podizati desnu ruku u pesnici za vreme zakletve. Ritualni deo je nešto što nikako ne može ulaziti u domen poslodavca“, podvlači naš sagovornik.

Predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad napominje da je ipak najvažnije kako se ovi „propisi“ sprovode, te da ako se „Sedam koraka“ primenjuje u vidu sastanka na kome se ljudi uobičajeno dogovaraju, nije toliko sporno.

„Sa druge strane, ako se od zaposlenih zahteva da poštuju ritual, i disciplinski sankcionišu za nepoštovanje, onda je to neprihvatljivo. Pravilnik je jedan interni akt poslodavca, koji sam po sebi ne proizvodi neku štetu, ali može dovesti do kršenja prava na dostojanstvo radnika. Ako se zaposlenima izreknu sankcije zbog nečega što ne predstavlja deo procesa rada, onda je pravilnik i nezakonit, a može se okarakterisati i kao zlostavljanje na radu“, pojašnjava Reljanović.

On ističe da za strance važe ista pravila kao i za domaće poslodavce, te da ih Ziđin mora poštovati bez obzira što je strana firma. Ipak, naglašava da se kineski vlasnici osećaju slobodno u Srbiji da uspostavljaju svoja pravila.

„Pomenuta pravila izgledaju kao da su nastala pre 60 godina. Oni ih redovno primenjuju u Kini, a sada su ih preneli ovde i počeli automatski da primenjuju. Kineski radnici su već navikli i ne smatraju da je to nešto čudno, a naši radnici da ne treba tako da se radi. Problem je u tome što se Ziđin kao strana kompanija oseća komotno u Srbiji da, bez obzira da li je nešto u skladu sa zakonom ili ne, sami propišu pravila. U Srbiji se osećaju dovoljno „kao kod kuće“, i za mnogo teža kršenja zakona, kao što je šutiranje inženjera od strane direktora, pokušaj ukidanja bolovanja… niko nije odgovarao. Sada ostaje važno pitanje – da li će biti korekcije, kada su se naši radnici pobunili. Čini se da nemaju nikakav osećaj o kulturološkim razlikama, a osećaju se dovoljno ekstrateritorijalno, kao da nisu u Srbiji nego i dalje u Kini, za šta je kriva naša zemlja“, smatra Reljanović.

Naposletku, govoreći o limitima zahteva koje poslodavac može isporučiti zaposlenom, naš sagovornik kaže da su granice odnosa subordinacije zaposlenog prema poslodavcu jasne, te da sve što je vezano za proces rada poslodavac može tražiti od radnika.

„Dres kod postoji i u ministarstvu, i u bankama, i kod rudara. Sa druge strane, radnici ne moraju da idu u vrstu, da se ređaju po visini.. To deluje kao kombinacija vojničke strojeve obuke i motivacionog okupljanja pred utakmicu košarkaške ekipe. Iako je disciplina kod rudara važna, njima nije funkcionalno potrebno da idu u vrsti i pozdravljaju zakletvu desnom rukom, već da poznaju i poštuju pravila koja se tiču bezbednosti na radu“, napominje predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad, uz zaključak da ritualni deo u Ziđinu upućuje na treniranje strogoće.

Isto smatra i Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda, koji tvrdi da ovakvo ophođenje prema radnicima ima kontra rezultate od onih koji se nameravaju postići.

„Poslodavac ima pravo da traži određeno ponašanje na poslu, kada je u pitanju rad i odnosi među kolegama. Ali pozdravljanje na ritualni način i ostale stavke određene pravilnikom, izlaze iz zakonskih okvira i narušavaju dostojanstvo običnog čoveka. Uvoditi takve forme u ovo vreme ponižavajuće je za radnike, a šalje i lošu poruku o tome kako poslodavac vidi zaposlene. Poenta ovoga je slepa poslušnost. Stoga će radnici sutra cinkariti jedni druge, te umesto da podstiču dobre, oni pospešuju loše – što će se odraziti na rezultate rada pa i rezultate kompanije“, zaključuje Todorović.

Dokument pod nazivom „Sedam koraka“ se ne primenjuje u našoj kompaniji

Povodom ovog teksta oglasila se kompanija Serbia Zijin Copper doo, odgovor prenosimo u celosti.

Kompanija Serbia Zijin Copper doo poštuje sva prava zaposlenih, odredbe Kolektivnog ugovora potpisanog sa predstavnicima sindikata kao i sve Zakone Republike Srbije.

Zarad istinitog i pravovremenog informisanja želimo da obavestimo javnost da se dokument pod nazivom „Sedam koraka“, koji se pojavio na portalima i društvenim mrežama, za održavanje predsmenskih sastanaka na površinskom kopu u Majdanpeku, ne primenjuje u kompaniji Serbia ZiJin Copper doo. Pravila se isključivo odnose na zaposlene u podizvođačkoj firmi Jinshan Construction koja posluje na površinskom kopu „Severni revir“ majdanpečkog ogranka.