Počela primena zakona o upravljanju državnim preduzećima: Cilj bolji nadzor, ali postoji i korupcijski rizik

Jedan od najaktivnih učesnika u raspravi bila je Transparentnost Srbije . Kako se navodi u saopštenju TS, novi zakon bi trebalo da pobošlja nadzor nad preduzećima, ali  je nejasno šta će od tih podataka biti dostupno nadležnim ministarstvima, a šta i javnosti, jer to zavisi od podzakonskih akata ili čak stava Ministarstva privrede.

„Zakon će, pored nekoliko dobrih novina, doneti i jedna značajni korupcijski rizik. Nakon transformacije javnih preduzeća u vlasništvu Srbije u akcionarska društva, novoizabrani rukovodioci preduzeća (članovi skupštine akcionara, članovi nadzornih odbora, direktori i v.d. direktori), neće biti u obavezi da podnose izveštaje o imovini i prihodima, niti će za njih važiti druga pravila iz Zakona o sprečavanju korupcije.

Takva situacija će potrajati sve dok se ne izmeni pojam javnog funkcionera u antikorupcijskom zakonu, odnosno dok se ne otklone posledice neutemeljenog autentičnog tumačenja koje je Skupština usvojila u februaru 2022. godine“, navode u Transparentnosti Srbija.

Na osnovu tog tumačenja, pojam funkcionera se dodatno vezuje za organ koji ga imenuje. Na spisku iz autentičnog tumačenja se nalazi Vlada (koja sada imenuje članove Nadzornog odbora i direktora javnog preduzeća), ali ne i ministri privrede i energetike koji će po novom imenovati članove skupština, ni članovi skupština koji će imenovati nadzorne odbore, i konačno, ni nadzorni odbori koji će birati direktore.

„Veliku opasnost predstavlja to što pravila za postavljanje vršioca dužnosti direktora nisu dovoljno jasna i lako se može dogoditi da budu protumačena tako da situacija bude još gora nego što je sada. Na primer, Zakon o javnim preduzećima ograničava ukupno trajanje v.d. stanja (bilo da je u pitanju jedan ili više v.d. direktora) na godinu dana, a to u novom zakonu nije izričito propisano.

Što se tiče mogućih koristi od početka primene Zakona to su uspostavljanje nekih pravila koja do sada nisu postojala kada je reč o državnim preduzećima koja posluju na tržištu, na koje se nije primenjivao Zakon o javnim preduzećima (npr. Telekom) i uspostavljanje pravila oko obavezne obuke u oblasti korporativnog upravljanja“, zaključuje se u saopštenju TS.