Iako sa izvesnim zakašnjenjem u odnosu na zakonski rok, očekuje se da će u martu biti raspisani svi konkursi za izbor direktora u 37 javnih preduzeća kojima je osnivač država, a neki od njih, gde je procedura već odmakla, biće u tom periodu i okončani, kažu za Danas u Ministarstvu privrede.
Zakon o javnim preduzećima koji državu obavezuje da direktore postavi po konkursu, usvojen je pre godinu dana, ali su tek krajem 2016. počeli da se objavljuju prvi oglasi, i u zakonskom roku koji propisuje da se sva imenovanja obave do 4. februara, izabrana su samo tri direktora – u Službenom glasniku, Zavodu za udžbenike i matičnom preduzeću Železnice. U proceduri pribavljanja mišljenja nalaze se konkursne prijave iz prošle godine za 12 preduzeća, a među njima su Elektroprivreda Srbije, “Resavica”, Srbijašume, kao i tri nova preduzeća formirana u okviru Železnice – Srbija kargo, Srbijavoz i Infrastruktura Železnice. Juče su raspisani konkursi za izbor direktora u nacionalnim parkovima “Fruška gora“, “Tara”, “Kopaonik”, “Đerdap” ali i za Puteve Srbije, Transnaftu, Državnu lutriju i Koridore Srbije. U pripremi je još devet konkursa, a reč je o izboru direktora u Srbijagasu, Emisionoj tehnici, Elektromreži, Pošti, Skloništima i Nuklearnim objektima Srbije.
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da će izbor stručnog kadra, i pored raspisanih konkursa, ići prilično teško.
– U tim preduzećima su postavljeni ljudi sa partijskim zaslugama, prema kojima vlast oseća obavezu da ih nagradi za pomoć i doprinos u izborima, a nema drugog načina da im se oduži. Uz to, njihovo zadržavanje na čelnoj poziciji jedini je način da partija obezbedi lojalnost člana. Činjenica je da to može da napravi veliku štetu, iako ima i preterivanja kada se kao jedini problem ističe partijska pripadnost direktora. Tačno je da i među stranački opredeljenim ljudima ima stručnjaka, kao i to da nepripadnost stranci ne znači po automatizmu genijalnost u upravljanju – kaže Madžar za Danas i dodaje da smeta to što prilikom postavljanja vlast uopšte ne uzima u obzir prethodni učinak kandidata, to kakvo je preduzeće ostavio za sobom.
Ipak, kada su javna preduzeća u pitanju, verovatno je da će zakon skoro pa biti ispoštovan, ali to ne znači da se država povlači iz upravljanja u privredi, iako je opšte mesto da je ona loš gazda. Van domašaja ovog zakona, ostaju sva druga preduzeća koja nisu organizovana kao javna, a država u njima ima većinski ili stopostotni udeo. Sa izuzetkom nekolicine, poput Aerodroma ili Telekoma, reč je uglavnom o gubitašima čije obaveze koštaju srpski budžet i građane više milijardi dinara godišnje. Uprkos tome, niko iz vlasti ne postavlja pitanje opstanka partijskih kadrova koji su na direktorskim mestima napravili milionske gubitke u Galenici, Azotari, “Tozi Marković”, Petrohemiji… Iako većinu ovih firmi prate povremene afere zbog zloupotreba, malverzacija i višemilionskih šteta, a pre svega ogromni gubici, velika “seča” koju je premijer Aleksandar Vučić najavio krajem prošle godine, kada je obećao brzu smenu svih koji su loše radili, još se nije dogodila.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.