Zakon o stečaju godinu dana čeka na usvajanje

Razlog nije poznat ni pojedinim članovima radne grupe iako su se svi autori složili oko teksta.

Prema informacijama NALED-a, tek krajem jula nacrt je poslat ministarstvima na mišljenje, da bi sredinom avgusta ušao u skupštinsku proceduru gde se i sada nalazi i posle dva meseca još se nije našao na dnevnom redu. Tako se dalje odlaže rešavanje sudbine 2.079 firmi kod kojih je aktivan stečajni postupak i čije je prosečno trajanje dostiglo neverovatnih četiri godine i pet meseci (čak trećina traje između pet i osam godina). Pronalaženje rešenja neophodno je i zbog 50.000 zaposlenih u preduzećima u stečaju i privatizaciji koji ne primaju zarade.

Prema oceni Svetske banke, Srbija je u ovoj kategoriji na visokom 47. mestu među 189 zemalja. Međutim, veliki problem predstavljaju visoki troškovi prolaska kroz proceduru i značajno umanjenje količine novca koji poverioci uspeju da naplate na ime potraživanja koje su imali prema firmi u stečaju.

Svetska banka procenila je da poverioci na sudske takse i druge namete u postupku potroše čak 20 odsto sredstava koje im firma u stečaju duguje. Taj trošak u razvijenim zemljama je tek na 9,1 odsto, odnosno dvostruko manji. Takođe, poverioci u Srbiji na kraju postupka uspeju da naplate 32,5 odsto potraživanja dok je u razvijenim zemljama taj procenat oko 73 odsto.

Ključne novine

Ključne novine u Nacrtu izmena Zakona o stečaju idu u pravcu unapređenja efikasnosti i transparentnosti postupka, a veliki pomak očekuje se od uvođenja mogućnosti davanja u zakup stečajnog dužnika kao pravnog lica čime se pruža prilika da nastavi da posluje u okviru svoje delatnosti i da očuva imovinu.