Zakonom inercije u zenicu oka

Ruža Ćirković DŽENTLMENSKI SPORAZUM: Čujem da ministar spoljnih poslova Srbije prošle nedelje nije znao Prvi Njutnov zakon, poznatiji kao Zakon inercije. U biografiji ministra za inostrane poslove piše da je diplomirao Teorijsku fiziku na Universitetu Kembridž. Pa su sad već pakosni novinari iskoristili priliku da kvalitet tih inostranih studiranja, koje nam stalno nabijaju na nos, i provere. Znam da Božidar Đelić, potpredsednik naše Vlade, strašno zabavljene odlučnom namerom da nam sačuva Kosovo i Metohiju kao zenicu našeg oka i prioritet nad prioritetima, nije znao kolika je tamo, recimo, inflacija. Pošto se Velja Ilić opet izleteo neprikladnom opaskom o povereniku za dostupnost informacija od javnog značaja, računam da će Vlada Srbije pokušati sa Rodoljubom Šabićem, kao novopečenim zastupnikom svih novinara Srbije, da postigne džentlmenski sporazum. Navodno, oko postupanja sa državnom tajnom. Ali ja računam da će pokušaj mirenja biti i … šire. Jer, Šabić smatra da novinari u vršenju svoga posla imaju pravo i da preteruju, a državni službenici nemaju. Njih račun poreskih obveznika obavezuje najmanje na pristojnost. U svakoj, pa i preteranoj prilici. A kad je Vlada jednom dozvolila da je novinari ovako grubo isteraju na čistinu, sad tu više nema kraja. Pitanjima. A to što je ministar za spoljne poslove zaboravio fiziku, nije velika mana. Ali što potpredsednik vlade ne zna kolika je inflacija na Kosovu možda nije velika mana, ali jeste velika politička indikacija. Tim pre što potpredsednik sigurno spada u sam vladin vrh obaveštenosti o takvim stvarima. Ali, Kosovo ispustio! Smatra se da su ekonomski novinari među najdeficitarnijim kadrom u novinarskoj profesiji. Ali ja iz rukava mogu da vam saspem četvoro – jedan od tih četvoro smatra da ih nema više – odličnih ekonomskih novinara. A hajde vi meni saspite tri novinara u Srbiji koji su specijalisti za Kosovo. Pa da naš ministar za Kosovo sa pomoćnicima, plus pregovarački tim, pred tv kamerama odgovara na pitanja novinara o tome koliko poznaje trenutne političke i ekonomske prilike na Kosovu. Bojim se da bi se većina iz ove ekipe pre setila Njutnovog zakona nego prosečne plate u našoj južnoj pokrajini. Bože me oprosti, ja sam mislila da u ovako teškim prilikama našim ministrima, ako niko drugi, podatke potrebne za temeljan uvid sprema služba bezbednosti. Kad ono međutim… Inače, na Kosovu i Metohiji je u julu bila deflacija, naime pad cena od 0,4 odsto. Cene na malo su u julu 2007. bile za 1,5 odsto više nego u julu 2006. godine, tvrde kosovski statističari. Prosečna plata je 2005. godine u privatnom sektoru iznosila 211 evra, u javnom sektoru 190 evra. Minimalna plata u privatnom sektoru iznosila je 150, a u javnom sektoru 130 evra. Maksimalna plata u privatnom sektoru iznosila je 2.500 evra, a u javnom sektoru 1.250 evra. Iz budžetskih izvora plate je primala 74.081 jedna osoba. U službama Unmika radilo je 3.708 stranaca i 3.263 domaća lica. Zvanično je stopa nezaposlenosti 41,4 odsto. A evo i malo cena u julu 2007. godine: kilogram pirinča kostao je 1 evro, kilogram pšeničnog brašna 0,28 evra, 500 grama belog hleba 0,26 evra, kilogram goveđeg mesa bez kostiju 4,53 evra, kilogram pilećeg mesa 1,89 evra, litar mleka u tetrapaku 0,66 evra, trideset komada jaja 1,88 evra, litar jestivog ulja 0,93 evra, kilogram krompira 0,37 evra, kilogram paradajza 0,57 evra, jedan kilovat elektirčne struje 0,04 evra, litar benzina 1,04 evra, pola litre piva 0,48 evra, pakovanje cigareta boss 0,70 evra… Je l’ sad znate?