Zalagaonice neovlašćeno kreditiraju građane uz „masne“ provizije: Za ček od 5.000 dinara daju 4.500 u kešu

Na desetine zalagaonica u Srbiji preko internet stranica klijentima nudi uslugu unovčavanja čekova, uz provizije, obaveštenja kače po banderama, a reklame postavljaju ispred svojih lokala. Čak i uz nazive svojih firmi stavljaju reči – keš i ček.

Iako se mnogi pitaju ko su im klijenti, s obzirom da su uslovi „kreditiranja“ poprilično nepovoljni, ali i da postoje nove bankarske usluge koje nude odloženo plaćanje, u zalogaonicama kažu da im dolaze ljudi koji su u škripcu i kojima treba gotovina za plaćanje računa, dečijih ekskurzija, za vraćanje dugova i raznih usluga, koje čekovima ne mogu da plate.

Sistem funkcioniše tako što za ček od 5.000 dinara daju 4.500 dinara, uz proviziju od 10 odsto, a onaj ko želi da „otkupi“ ček posle mesec dana, zalagonici mora da vrati 5.000 dinara. Zalagonice imaju tri opcije za one koji za mesec dana ne sakupe novac da otkupe svoj ček. Prva i najčešća je da ga puste i da se korisniku preko banke naplate sredstva, druga je da klijent plati još 500 dinara provizije za sledeći, pa isto toliko za svaki naredni mesec. Onima koji sakupe 5.000 dinara, vraćaju ček.

Sistem funkcioniše tako što za ček od 5.000 dinara daju 4.500 dinara, uz proviziju od 10 odsto, a onaj ko želi da „otkupi“ ček posle mesec dana, zalagonici mora da vrati 5.000 dinara. Zalagonice imaju tri opcije za one koji za mesec dana ne sakupe novac da otkupe svoj ček. Prva i najčešća je da ga puste i da se korisniku preko banke naplate sredstva, druga je da klijent plati još 500 dinara provizije za sledeći, pa isto toliko za svaki naredni mesec. Onima koji sakupe 5.000 dinara, vraćaju ček.

Sa rastom kamata i sve nepovoljnijim zvaničnim uslovima zaduživanja, čini se da imaju i sve više klijenata, jer je mnogim građanima teško da premoste do prvog u mesecu i naredne plate.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže za Euronews Srbija da zalagonice uzimaju čekove kao sredstvo obezbeđenja, a da im se obraćaju građani koji ne ispunjavaju uslove da uzmu kreditne kartice od banke ili neke druge vrste pozajmica, kao i oni koji su sve te mogućnosti već iscrpeli.

„To jeste velika kamata, ali oni kojima je novac potreban ne razmišljaju o tome, jer je njihova potreba za gotovinom veća. Većina nema drugi izbor i onda radije da 500 dinara po čeku, jer s njima ne može da plati ono što njemu u tom trenutku treba. Ne rade to ljudi iz zadovoljstva, već iz potrebe, zato što moraju. S druge strane, kod kartica je godišnja kamata od 30, pa i do 50 odsto, tako da se ovako nekima isplati“, smatra Milićević.

NBS: To je neovlašćeno kreditiranje

Ovaj posao, koji očigledno nesmetano obavlja veliki broj zalagaonica, kako iz Narodne banke Srbije kažu, predstavlja krivično delo. Iz Narodne banke Srbije, međutim, podvlače da su već upozoravali da unovčavanje čekova uz proviziju preko posrednika, bilo da su zalagaonice ili menjačnice, kao i davanje pozajmica, nije dozvoljeno i da predstavlja neovlašćeno kreditiranje. Naglašavaju da su upoznati sa ovom nedozvoljenom praksom, zbog koje je zaprećeno kaznom zatvora, kao i da je u nadležnosti tužilaštva da utvrđuje odgovornost vlasnika firmi koje se bave time.

U NBS kažu da, s obzirom da centralna banka nije nadležna za kontrolu zalagaonica, oni nemaju podatke o rasprostranjenosti ove „usluge“.

„Prema Zakonu o čeku, on je sredstvo plaćanja kod kojeg je dospelost po viđenju. Međutim, kada se neko poput zalagaonica bavi unovčavanjem čekova uz proviziju, to predstavlja neovlašćeno kreditiranje. Provizija koju građanin plaća, a koja predstavlja razliku između iznosa na koji glasi ček i iznosa koji dobije od zalagaonice zapravo je kamata za ovakvo kreditiranje. Ako građanin preda ček na 5.000 dinara zalagaonici, a od zalagaonice dobije 4.500 dinara, ta provizija od 500 dinara je zapravo kamatna stopa od 10 odsto, i to ne godišnja, već nedeljna, petnaestodnevna, mesečna, u zavisnosti od toga na koji period se odlaže naplata ili eventualno otkup čeka“, kažu u NBS za Euronews Srbija.

Oni ističu da se u Srbiji davanjem kredita mogu baviti samo banke i pod određenim uslovima institucije elektronskog novca i platne institucije, kao i posebni entiteti određeni posebnim zakonom poput Fonda za razvoj.

„Rad zalagaonica nije regulisan posebnim propisima, niti one imaju dozvolu za rad Narodne banke Srbije. Bavljenje unovčavanjem čekova na taj način predstavlja neovlašćeno kreditiranje, a Zakonom o bankama propisano je da će se za krivično delo kaznom zatvora od tri meseca do pet godina kazniti onaj ko se bez dozvole za rad NBS bavi davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, a za to nije ovlašćen zakonom“, napominju iz NBS.

Za petinu manje realizovanih čekova

U centralnoj banci kažu da je, posmatrajući godišnje podatke za period od poslednjih pet godina, primetan pad od 21,4 odsto u broju realizovanih čekova građana i to sa 7.913.291 čekova koliko je bilo realizovano u 2018. godini, na 6.217.277 čekova koliko je bilo realizovano u 2022. godini.

„Uzimajući u obzir podatke o realizovanim čekovima, statistika pokazuje trend smanjena kako broja realizovanih čekova tako i ukupne vrednosti realizovanih čekova tokom godina. Prosečna vrednost po realizovanom čeku u posmatranom periodu iznosila je nešto više od 4.600 dinara“, kažu u NBS za Euronews Srbija.