Zamrzavanje plata budžetskih korisnika najveći izazov

Prema preliminarnim računicama državni rashodi bi iduće godine mogli da budu povećani na oko 630 milijardi dinara i sudeći prema kritikama stručne javnosti izrečenim na račun prevelike javne potrošnje, novi rast budžetskih rashoda na prvi pogled deluje problematično. Međutim, porast oko pet odsto u odnosu na sadašnji budžet koji iznosi 595,5 milijardi dinara, kretao bi se u granici planiranog rasta inflacije za narednu godinu, što predstavlja ogroman pomak u odnosu na važeći budžet gde je rashodna strana povećana, za čak 27,4 odsto ili četiri puta više od planirane stope inflacije i GDP. Iduće godine bi rast budžetskih rashoda trebalo da bude manji od planiranog rasta GDP i taj detalj je mnogo značajniji od najavljenog smanjenja učešća javne potrošnje od 1,7 odsto u GDP. Jer, kako ekonomisti upozoravaju, ako do kraja godine bude ostvaren rast GDP od oko 6,5 a Vlada ostane pri proceni da će taj rast dostići sedam odsto, neće biti preterano teško da se učešće javne potrošnje smanji za jedan do dva procentna poena. Suština je, tvrde analitičari, u nivou javne potrošnje i naravno u njenoj strukturi. Zato je veoma zanimljivo objašnjenje ministra finansija, Mirka Cvetkovića kako Vlada namerava da realizuje to smanjenje.

Nema povećanja plata u državnim organima

Beograd – Ministar finansija Srbije Mirko Cvetković potvrdio je juče u razgovoru s predstavnicima Sindikata pravosuđa da nema mogućnosti za povećanje plata zaposlenima u državnim organima do kraja ove godine. Cvetković je, kako se navodi u saopštenju Ministarstva finansija, istakao da je fond plata unapred određen budžetom za 2007. godinu. „Razgovori o platama budžetskih korisnika obavljaće se u naredna dva meseca sa svim sindikatima, kako bi se utvrdio nivo plata za 2008. godinu. Ministarstvo finansija će pri izradi budžeta za narednu godinu razmotriti sve dogovore koje postigne sa sindikatima, kako bi zaposleni bili u osnovi zadovoljni platama, a ja kao ministar finansija time što neću narušiti makroekonomsku stabilnost zemlje“, istakao je Cvetković u razgovoru sa Sindikatima pravosuđa.

– Prioritet fiskalne politike u narednoj godini biće učvršćivanje makroekonomske stabilnosti i to preko smanjivanja javne potrošnje. Najvažnije mere koje vode u tom pravcu su ograničavanje fonda plata budžetskih korisnika, smanjenje javnih investicija budžeta za 20 odsto, smanjenje rashoda za robu i usluge za 10 odsto i smanjivanje subvencija za pet odsto – objašnjava ministar.

Budžetski izdaci manji za 11 milijardi dinara

Prema gruboj računici smanjenje budžetskih izdataka naredne godine moglo bi da iznosi oko 11 milijardi dinara, što je nešto više od onoga koliko je ove godine namenjeno za isplatu subvencija u železnici i nešto manje nego za poljoprivredu. No, u svakom slučaju, umanjenje ovih budžetskih stavki daće povoljniju budžetsku strukturu u korist kapitalnog dela budžeta koji sada dostiže tek 11 odsto ukupnih budžetskih rashoda.

Ove godine, podsetimo, rashodi za zaposlene uvećani su u odnosu na 2006. godine za 22,2 odsto i za te namene je u budžetu rezervisano 153 milijarde dinara. Međutim, i pored povećanja od gotovo 28 milijardi dinara u odnosu na 2006, zbog povećanog obima ukupnih rashoda učešće u budžetu smanjeno je za 1,2 odsto. Budžetska stavka korišćenje usluga i robe košta ove godine poreske obveznike 43 milijarde dinara, ili 24,8 odsto više nego godinu dana ranije. Za subvencije se iz budžeta izdvaja 35,5 milijardi dinara i to je 15 odsto više nego 2006. godine. Kada je reč o javnim investicijama iz budžeta, za realizaciju programa iz Nacionalnog investicionog plana odvojeno je 44 milijarde dinara i to su sredstva koja se najverovatnije neće umanjivati iduće godine, ali bi zato kapitalni izdaci koji postoje u budžetu u iznosu od 26 milijardi dinara mogli da budu umanjeni.
Najveći izazov za Ministarstvo finansija svakako će biti zamrzavanje fonda plata budžetskih korisnika. Najava ministra Cvetkovića da će taj fond biti zamrznut na novembarskom nivou već je izazvala talas protesta. Teško je, međutim, verovati da oni koji štrajkuju, ili najavljuju štrajk zaista misle da bi njihove plate mogle da nastave da rastu istim tempom i 2008. kao što su rasle u drugom polugodištu 2006. ali i u ovoj godini. Prema zvaničnim podacima masa zarada u zdravstvu povećana je realno za više od 30 odsto, u prosveti više od 23 odsto, dok je prosečna plata u javnom sektoru bila u proteklom delu godine za 18 odsto veća od proseka republike. U prvom polugodištu rashodi za sve zaposlene koji se isplaćuju iz republičke kase realno su bili povećani za 12,7 odsto što je dvostruko viši rast od ostvarenog rasta GDP što ne znači ništa drugo no da se troši nezarađeno i to će biti glavni argument Vlade Srbije u predstojećem socijalnom dijalogu sa sindikatima. Pitanje je samo da li će ta argumentacija biti uvažena.