Zamrznute cene, loša vest i nerazumna mera

Cene ovih proizvoda neće smeti da prelaze nivo od 15. novembra ove godine.

Ograničenje je uvedeno kako bi se otklonile štetne posledice i sprečili poremećaji na tržištu, obrazložili su svoju odluku iz Vlade, i neće se odnositi na snižene cene ukoliko su bile na snazi 15. novembra, već na redovne, odnosno cene pre sniženja.

Narednih 60 dana proizvođači ovu vrstu robe ne smeju isporučivati u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci, i to je usvojeno juče na Vladi, a za kršenje navedenih odredaba predviđene su i novčane kazne od 100.000 do dva miliona dinara, kao i zabrana obavljanja te delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.

„Ovo je loša vest“, komentar je Ljubomira Madžara, profesora ekonomije, na ograničavanje cena. On ističe da je kontrola cena poslednja stvar koju treba raditi u ekonomskoj politici.

„Kada cene rastu to je zbog poremećenih odnosa između ponude i tražnje i jedini zdrav način je da se cene uspostave na ravnotežnom nivou. Ako se zabrani prilagođavanje onda su redovi u prodavnicama gotova stvar“, upozorava Madžar dodajući da je to poslednje što građani žele.

Čini se da su u Vladi ovo pokušali da preduprede članom u kome se kaže da proizvođači ne smeju isporučivati ove proizvode u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci.

Madžar ocenjuje da je Vlada svesna da će biti poteškoća u sprovođenju te „nerazumne mere“ i onda je donela još goru, administrativnu prinudu nad proizvođačima.

„To je nespojivo sa tržišnom privredom“, zaključuje Madžar.

Ni Jelena Žarković, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, nije sigurna koliko je ovo dobra odluka.

„Kontrola cena vodi u nestašice. Ako imaju obavezu da ne smanjuju isporuke ne znam kako će biti kompenzovani. Sada je pitanje koliko su poskupljenja objektivno uslovljena poskupljenjem sirovina, a koliko rastu prosto zato što drugi proizvodi poskupljuju, pošto vidimo da neke usluge na primer poskupljuju iako nemaju veze ni sa lancima snabdevanja niti sa poskupljenjem energije. Ako su poskupljenja opravdana onda će proizvođači snositi teret. Međutim, tu je i ta odluka da se produži snabdevanje električnom energijom po istim uslovima do kraja godine i ako su proizvođači ovih namirnica veliki potrošači električne energije onda u stvari veliki deo tereta na sebe preuzima država“, ističe ona.

Sekretar Udruženja za trgovinu u Privrednoj komori Srbije Žarko Malinović kaže za Danas da je ovom odlukom Vlade ograničen rast cena, čime se zaustavlja rast inflacije. Važno je, kako kaže i to što je za ovih pet grupa namirnica definisana cena tako da je kao bazni unet 15. novembar kad smo imali najveće skokove.

„Ovo ima pre svega psihološki značaj, ali i šalje potrošačima poruku da je tržište stabilno. Važno je i to što je mera ograničena na dva meseca, jer nije dobro kada se ovakve mere usvajaju bez jasnog vremenskog roka, to onda može da poremeti tržište“, ističe Malinović.

Rast cena kod nas je u najvećoj meri, napominje, posledica globalnih kretanja i zato je važan „ekonomski patriotizam“.

„Za stabilnost cena i za uspeh ekonomije važno je da prednost dajemo domaćim proizvodima i sreća je što još imamo vitalnu prehrambeno-prerađivačku industriju i trgovce koji su ništa drugo do most između potrošača i proizvođača i koji i dalje forsiraju domaće proizvode“, ističe Malinović i dodaje u 90 odsto trgovina ima više od 85 odsto proizvoda poreklom iz Srbije, što je uticalo na to da skokovi cena budu mnogo manji nego u Evropi.

Povećanje cena u najmanjoj meri, naglašava Žarko Malinović, generišu trgovci jer se njihova marža godinama nije menjala.

Predsednica Saveza udruženja odgajivača goveda Sanja Bugarski kaže za Danas da su sve ovakve odluke samo „brisanje prašine, a ne veliko spremanje“. Apsurdno je, kako kaže, da ljudi pomisle da mlekare žive od mleka u tetrapaku, već od jogurta, voćnih jogurta, namaza, sireva, proizvoda koje mnogo više naplaćuju.

Predsednik Udruženja za stočarstvo u PKS Nenad Budimović kaže da su u ovom trenutku cene kukuruza i pšenice stabilne i da mogu cene da se stopiraju na dva meseca, ali onda treba da se vidi koliko će farmera ući u tov u decembru.

„Ne zna se kako će se kretati cena inputa, a cene će ostati u mestu. S druge strane treba završiti setvu, pa se pripremiti za prolećnu setvu, a farmerima je potreban živ novac. Glavno je pitanje šta će farmer odlučiti koliko svinja će staviti u tov u decembru, pošto ne znaju po kojoj ceni će moći da prodaju svinje. Poskupljenja prethodnih mesec dana od desetak odsto uglavnom su bila u maloprodaji, a farmeri teško da su zadovoljni sa ovom cenom dizela“, objašnjava Nenad Budimović.

On ističe da je svinjarstvo pogođeno afričkom kugom, zatvaranjem i slabijim prometom ugostiteljskih objekata i poskupljenjem kukuruza i soje. Takođe predlaže i da se razmisli i o paritetima, odnosno vezivanju cene žive vage za cenu kukuruza koji učestvuje sa 70 odsto u ishrani svinja.

Malinović: Poskupljenje ulja kod nas manje nego kod ostalih

Cena ulja je u Srbiji najmanje rasla u odnosu na sva tržišta, napominje Žarko Malinović iz PKS. Na drugim tržištima cene ulja su rasle poslednjih 1,5 godinu, a kod nas je, ističe on, krenulo u februaru ove godine.

„Već drugu godinu zaredom imamo slabiji rod suncokreta, a cenu ulja je povukao i rast cene palminog ulja koje je najmanje kvalitetno, a pravilo berze jeste da kada ono raste rastu i cene ostalih ulja. U februaru smo ulje plaćali u maloprodaji manje nego što je po Evropi bila cena u veleprodajama“, naglašava Malinović.
Prinos suncokreta je slabiji i ove godine, napominje on, a ogroman je rast tražnje jer je prošle godine ceo svet bio zatvoren. Troškovi logistike su otišli u nebo, ističe, ali i prevoz, tako da je to sve generisalo rast cene koji smo imali. Malinović ističe kako je u Srbiji godišnja potrošnja ulja po glavni stanovnika nekih 10 litara, i da je na godišnjem nivou povećanje za četvoročlanu porodicu 1.600 dinara, a na mesečnom oko 130 dinara, što je jedna flaša ulja manje nego što smo ranije mogli da kupimo.