Foto: Shutterstock/KingarionU prošloj godini na tržištu rada nastavljeno je kuburenje sa radnom snagom, posebno u zanatskim zanimanjima, pokazuje istraživanje Infostuda.
Deficit zanatlija odrazio se i na njihove plate, pa su recimo najvišu prosečnu zaradu ostvarivali limari sa 176.000 dinara, dok su vozači imali prosečnu platu od 120.000 dinara.
Osim njih, najveća potreba se osećala i za frizerima, zidarima, autolimarima, limarima, armiračima, pekarima, metalostrugarima, mesarima, kozmetičarima, vodoinstalaterima i kuvarima.
Prema rečima Đokice Jovanovića, sociologa i univerzitetskog profesora u penziji, za tim zanimanjima postoji vidljiva, osetna, konkretna potreba, a naše društvo je svedeno na nivo elementarnih potreba.
„Često čujemo: Samo da nije rata i da ima hleba. Prosto ne smeš da pitaš ljude da li imaju novca za odlazak u pozorište i kupovinu knjige, i kada su to poslednji put uradili. I šta će onda takvom društvu sociolog ili filozof? To se u nauci zove diktatura nad potrebama. Naše dualno obrazovanje je indikator takvog stanja – prvo smo sveli potrebe na elementarne, a onda napravili školu da podržava te potrebe preko takvog obrazovanja. Iz aktuelnih ‘zanatskih’ škola je izbačeno sve što se odnosi na humanističko obrazovanje. I onda je normalno da nema potencijala za pobunu, koja podrazumeva misaoni proces. Kako da neko pokrene pobunu kad i ne zna šta je to? I ma koliko razumeo prosvetne radnike, veoma sam kivan na njih, jer su upravo oni pristali da nam se kroz takvo obrazovanje ‘sakate’ deca“, poručuje Jovanović.
On dodaje da su mnogi zaboravili da ranije nije bilo tako.
„U zanatskim školama se učilo i nešto od humanističkih nauka, i bar elementarne stvari o tome gde živimo. Pozorišta su išla u fabrike, a iole veća fabrika je imala sale u kojima su gostovale i vrhunske pozorišne i operske predstave. Fabrike su imale svoje biblioteke, fabričke listove u kojima su radnici, ako ništa drugo, mogli da pročitaju koju pozorišnu predstavu ili film mogu da pogledaju. Sela su imala svoje domove kulture i biblioteke. Ali, od takvih fabrika i sela sada smo spali na Zadrugu i Pink. Naše društvene potrebe su svedene na minimum“, zaključuje on.
Nebojša Atanacković, privrednik i počasni predsednik Unije poslodavaca, ističe da rezultati istraživanja nisu iznenađenje.
„Najcenjenije i najskuplje je nešto čega nema dovoljno, a tu spadaju sva zanatska zanimanja koja mi ne uspevamo da održimo na nivou potrebnog broja već godinama. Jedan deo problema tiče se negativnog demografskog trenda koji je kod nas prisutan desetinama godina. Mali broj ljudi stasava za zanatske poslove, a dobar deo njih se dalje odlije ka Zapadnoj Evropi. I drugo, naša privreda nije u stanju da konkuriše onim mogućnostima plaćanja zarada koje ima Zapadna Evropa“, smatra on.
S druge strane, Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, napominje i da prosvetni sistem destimuliše zanatstvo.
„Kada imate prosvetni sistem koji destimuliše zanate i kroz sistem plaćanja i nagrađivanja, onda te struke postaju tražene, odnosno deficitarne na tržištu. O tome niko ne priča, ali najveći odliv radnika iz Srbije u Evropsku uniju bio je upravo tih zanatskih struka. Kada imate manjak radne snage normalno je da i cene tih usluga idu u beskonačno što se nama danas dešava“, kaže ona.
Da je odliv u inostranstvo jedan od glavnih razloga manjka zanatlija u Srbiji kaže i Željko Veselinović, predsednik sindikata Sloga.
„To su zanimanja koja su nekada bila, uslovno rečeno, rezervisana za ‘najgore đake’. A danas, s obzirom da, prosto, nemamo tih majstora, da li su majstori otišli u inostranstvo ili imaju dosta posla, pogotovu ti koji se tiču automobila, to su, mogu reći, najplaćenija zanimanja, ali i najdeficitarnija. Tako da dolazimo do jedne situacije, da prosto nema kvalitetne radne snage u smislu da su to deficitarni kadrovi, i da jednostavno svi koji to znaju da rade, verovatno, po meni, su otišli u inostranstvo“, zaključuje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
