Kad majstori odu u inostranstvo: Kako nam se desilo da su zanati najdeficitarnija zanimanja i koliko je obrazovni sistem kriv za to?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Zato sto su bila zanimanja za “najgore djake”. Nekako je u socijalistickoj zemlji stvoren mit da je sramota biti radnik/majstor. Da je to posao robijaša koji bije ženu i deca su mu gladna ponedeljkom i sredom. Dok je on kafani i pobije se povremeno sa komšijom. Nikome nije palo na pamet da kaže toj deci da nešto nije sramota i da inteligencija nije samo ako si dobar iz matematike.

2. Sačekajte kada se ova generacija akademaca koji su trenutno ma protestima za koje očigledno nema podrške od ostatka stanovništva počne da masovno napušta zemlju. Ostaće samo pink tv zombiji.

3. Desilo se jer se forsira samo javni sektor, sa većim platama i boljim uslovima rada! Privreda jedva preživljava i ne može da ponudi zaradu kao Zapad! Prosvetu samo interesuju ekskurzije, privatni časovi i različiti izdavači udžbenika! Tek će da nam fale majstori raznih struka!

4. Nije istina da nema dovoljno zanatlija. Istina je da ima mnogo zakona koji ograničavaju mogućnost rada. Najnovije zakonske začkoljice su licence, to jest dearanžiranje struke u korist anglosaksonskog sistema obrazovanja, koji daje očajne stručnjake, videli smo na primeru železničke stanice u Novom Sadu. Trogodišnje i četvorogodišnje obrazovanje sa praksom može da obrazuje zadovoljavajućeg tehničara, zanatliju, majstora. Ali ne daje licencu. I onda imate sposbne električare da rade samostalno, one nesposobme da rade u velikim fimama a one između odbegle na pečalbu u Nemačku, Austiju, Norvešku. Problem je i plata i usavršavanje. I gazde su problem. Evo na Infostud sajtu gazda mesecima traži „Električara – Elektroničara“ za servis viljuškara sa poznavanjem hidraulike i mehanike sa 5 godina iskustva i ne može da ga nađe. Prvi problem – takav obrazvni profil više ne postoji (postojao je elektronikčar automatike koji ima ta znanja ali je ukinut). Drugi problem, vozačka dozvola – rad na terenu. Vozi ti 150 kilometara pa guraj ruke u mašinu pod naponom za minimalnu dnevnicu.
   Ima majstora i zanatlija, ali rade pametno i solarno, po sistemu keš na sunce. To što je tržište rada gladno zanata je problem u zakonu.

5. Kako su samo vredno armije poslodavaca zajedno sa sagovornicima radile na tome .

6. Domaci privrednici mogu da plate radnike ali ako imate vlast koja prosto otima i pljacka narod naravno da je nastala opsta bezanija , u Srbiji kroz niski kurs i inflaciju pljackaju domace stanovnistvo svakako ce rudarske kompanije rasturiti Srbiju !

7. Kolaps uništenje državne industrije doprineo je da masa majstora ostane bez posla, koji su potražili u mikro firmama i kod malih preduzetnika, gde su bili nedovoljno plaćeni jer je tržište rada bilo prezasićeno a posla malo. Dugo je vladala izreka, „Idi ako ti se ne sviđa, imam još stotinu takvih i boljih koji čekaju pred kapijom da rade.“ Drugi razlog je ne ulaganje u obrazovanje. Nakadašnji sistem je izbacivao tehnički pismene đake, današnji obrazovni sistem je bleda senka onoga što je bilo. Od sto đaka,.možda 2 ili 3 ostanu da se bave poslom za koji su se školovali, i to baš ako moraju i nemaju drugog izbora.

8. U Srbiji nikada nije postojao radni etos niti se postovalo znanje i zanatska vestina. Tradicionalni zanati u Srbiji su bili samo oni koji su trebali za janicarske formacije i tursku ordiju i prateci basibozuk. Kovaci, samardzije, saraci, ascije, opancari, abadzije i slicno. Svi oni su od uvek smatrani za pripadnike nizih staleza. U Srbiji i po celom Balkanu je navisi ideal pojedinca, nista ne raditi , dobro ziveti i imati mnogo novca stecenog na sve moguce nacine samo ne elementarnim i produktivnim radom. Jedan takav se smatra sposobnim covekom i dostojnim divljenja. Za odlazak zanatlija na Zapad osim odgovarajucih plata, postiji i jedan vazan razlog, a to je nihov drustveni status koji tamo imaju i to bez poznavanja klasicne filozofije i istorije umetnosti i bez proucavanja paralela izmedju srednjevekovne ljubavne poezije Farskih Ostrva i Islanda.