"Zanemarujemo zdravlje, ali drugačije ne možemo": Građani u anketi Danasa o tome kako je inflacija uticala na kvalitet i količinu hrane koju kupuju 1Foto: Shutterstock/ARIMAG

U anketi koju je Danas sproveo kako bi ispitao koliko su rast cena i inflacija uticali na potrošačke navike i kućni budžet stanovnika, čak 60 odsto ispitanika reklo je da za kupovinu hrane na mesečnom nivou izdvaja više od 30.000 dinara, a gotovo četvrtina je smanjila količinu hrane koju kupuje.

Istraživanje Danasa na uzorku od 299 ispitanika, od kojih gotovo trećinu čine ispitanici tročlanog ili četvoročlanog domaćinstva, pokazuje da su stanovnici izmenili svoje potrošačke navike.

Gotovo 60 odsto ispitanika, njih 175 od 299, kaže da za hranu još uvek imaju novca, a trećina domaćinstava sa više od četiri člana prešlo je na kupovinu jeftinijih proizvoda.

Ispitanici uglavnom kažu da kupovinu obavljaju u velikim marketima i tamo gde su proizvodi najjeftniji ili na akciji. Čak 41 od 67 dvočlanih porodica za mesečnu nabavku hrane izdvaja više od 30.000 dinara, a 13 čitalaca reklo je da nema dovoljno novca za hranu.

Jedan ispitanik, koji živi u dvočlanoj porodici, u kojoj samo jedan zarađuje, ističe da su poskupljenja toliko uticala na kvalitet njihovog života da, kako je u odgovoru navedeno, „maltene gladuju“, da nemaju dovoljno novca za hranu te da za nju izdvajaju 6.000 do 7.000 dinara.

„Doslovno smo prestali da kupujemo meso. Tačnije, prešli smo na svinjetinu i piletinu. Variva su sva bez mesa, a sve češće je na trpezi pirinač, krompir i testo. Jasno nam je da zanemarujemo zdravlje, ali drugačije ne možemo. Pritom, suprug i ja radimo, stalno zaposleni“. Ovako glasi odgovor jedne ispitanice, koja je navela da njeno domaćinstvo broji više od četiri člana, od kojih troje radi, kao i da za hranu teško izdvajaju novac.

Čitalac koji živi u tročlanoj porodici, gde samo jedan privređuje, kaže da štedi na zdravijim namirinicama poput avokada, lososa, batata, dok četvoročlano domaćinstvo sa dvoje zaposlenih prati akcije u Lidlu, Maksiju i za hranu na mesečnom nivou izdvaja čak 60.000 dinara. Pojedini potrošači naveli su da su se vratili nabavci proizvoda sa sela, i to uglavnom mesa.

„Hranimo se isključivo povrćem, voćem, žitaricama, biljnim mlekom. Ne jedemo meso i mlečne proizvode, nikakav fast food i pekare, testa, holesteroli i slično, samo zdrava i nutritivna ishrana, ali 40 hiljada mesečno je minimalno koliko potrošimo“, navedeno je u odgovoru čitaoca koji živi u dvočlanoj porodici sa jednim zaposlenim.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari