Zaokret koji je bio neophodan

– Ovogodišnji agrarni budžet raspolagaće sa više od 30 milijardi dinara, što je u odnosu na 22 milijarde, koliko je iznosio prošle godine, za trećinu više – izjavio je prošle nedelje, na radnom sastanku Stručnih poljoprivrednih i savetodavnih službi Srbije, ministar Petrović.

On je istakao da su subvencije za biljnu proizvodnju povećane sa prošlogodišnjih 18,5 milijardi dinara na 22 milijarde dinara. Osim toga, napomenuo je Petrović, prošle godine je za regres, koji je iznosio 14.000 dinara po hektaru, izdvojeno 15 milijardi dinara, dok je za povraćaj akciza na gorivo potrošeno 3,5 milijardi.

– Podaci dalje govore da je prošle godine 82.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koristilo državne subvencije namenjene agraru, a 2012. se, samo za regresirano gorivo, prijavilo 250.000 registrovanih gazdinstava, odnosno tri puta više. Jedan od pozitivnih efekata nove agrarne politike svakako je i činjenica da su obradive površine obuhvaćene sistemom subvencija sada za trećinu veće. To je okvir agrarne politike u 2012, i mogu reći da oni koji nisu zadovoljni nisu u pravu – poručio je ministar Petrović.

Prema oceni agroekonomiste Danila Tomića, zaokret u poljoprivrednoj politici i forsiranje stočarske proizvodnje bili su neminovni. On je uveren da je stanje u poljoprivredi koje imamo danas posledica ranijih pogrešnih mera.

– Agrarna politika je u proteklih desetak godina vođena na pogrešan način. Na to ukazuje i podatak da je broj krava i steonih junica u Srbiji opao za 150.000, što je uticalo na značajan pad proizvodnje mleka i broja teladi. A da smo uspeli da broj krava zadržimo na nivou koji smo imali 2000, danas bismo imali oko 150.000 teladi godišnje. Od toga bi 50 odsto moglo da bude iskorišćeno za tov junadi, ali za izvoz, pre svega na tržište Evropske unije, a ostalo bi poslužilo za priplod, uzgoj junica i krava muzara – naglašava Tomić.

On ukazuje i na to da je osetno smanjenje fonda muznih krava prouzrokovalo i pad proizvodnja mleka koje je Srbija prošle godine prvi put uvozila. Upravo zato su vladine mere za podsticaj stočarstva, smatra ovaj agroekonomista, nužne i trebalo je da budu ranije usvojene. Tomić napominje da je za svaku pohvalu orijentacija države da premijama od pet dinara po litri mleka, ili 25.000 dinara po priplodnom grlu, podstakne razvoj stočarstva.

– Svaki agronom i svaki zemljoradnik u Srbiji zna kakva je veza između ratarstva i stočarstva, odnosno da nema razvijene poljoprivrede bez stočarske proizvodnje. Jasno je da uzgoj stoke, posebno krava, i proizvodnja mleka, omogućavaju zapošljavanje radne snage na seoskom domaćinstvu svih 365 dana u godini. Da broja krava nije opao, broj teladi i proizvodnja mleka u našoj zemlji bi, tokom proteklih godina, bili znatno veći, bilo bi više radnih mesta, ostvarila bi se veća zarada – ističe Tomić.

Kad je reč o važećoj Uredbi za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje u ovoj godini i dilemi da li je bolje da se podsticaji daju po ostvarenoj proizvodnji ili po jedinici površine Tomić podseća da se u EU primenjuju oba modela subvencionisanja.

– Ministarstvo poljoprivrede očigledno želi da preseče negativne trendove u domaćem agraru i da proizvodnju usmeri u pozitivnom smeru. Cilj mera je da se uveća stočarska proizvodnja, da se sa jednog načina finansiranja, po hektaru, odnosno po grlu stoke, pređe na drugi način koji bi delovao stimulativno na proizvođače ratarskih kultura i odgajivače stoke – ističe Tomić.

Prema njegovim rečima, mere za podsticanje ratarske proizvodnje su dobrodošle, utoliko pre što prosečni prinosi u toj grani poljoprivrede opadaju ili stagniraju. To je posledica ekstenzivne proizvodnje i nedovoljne upotrebe veštačkih đubriva. Kao još jedan od razloga za pad ratarske proizvodnje Tomić navodi i nedostatak stajskog đubriva, ali i sve veću upotrebu velike mehanizacije koja narušava biohemijski i biološki sastav zemljišta. Tomić smatra da bi paorima sada trebalo isplatiti avans, kako bi uspešno obavili prolećnu setvu koja je u toku. A, onda, kasnije, kroz realizovanu proizvodnju dati i ostatak podsticaja, u zavisnosti od prinosa koje budu ostvarili na svojim imanjima. „Mislim da zemljoradnici moraju da shvate trenutak u kojem živimo, odnosno da budu svesni činjenice da je agrarni budžet mali, dok je broj onih koji očekuju podsticaje veliki“, upozorava Tomić.

I predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić smatra da je prethodnih godina vođena pogrešna politika i da je bilo nekoliko ključnih godina u kojima je takva orijentacija dolazila do izražaja. On u tom kontekstu podseća da se za period od 2004. do 2007, samo orijentaciono može govoriti o ukupno isplaćenim subvencijama, ali ne i o količini i vrednosti pojedinih vrsta repromaterijala za koje su isplaćene subvencije.

– Zbog tako pogubne agrarne politike u Srbiji je tek 2008. registrovano više od polovine porodičnih gazdinstava, a subvencije je tada dobilo oko 300.000 komercijalnih i nekomercijalnih gazdinstava. Jedna od najpogubnijih godina za srpsku poljoprivredu bila je 2009, kada je pravo na subvencije uslovljeno obaveznim penzijskim osiguranjem zemljoradnika. To za većinu poljoprivrednika sa posedom do pet hektara nije bilo isplativo. Zbog toga je broj korisnika subvencija smanjen za 74.000 gazdinstava, odnosno 9,6 odsto ukupnog broja – napominje Ševarlić.

On smatra da je favorizovanjem subvencija po hektaru samo za ratarske i povrtarske kulture i smanjenjem premija za mleko sa 4,5 na 1,5 dinara po litru, stočarstvo dovedeno na najniže grane. Ševarlić podseća i na to da je tokom 2010, zbog odluke da se subvencije odobravaju po hektaru, samo 1,3 odsto ukupnog broja porodičnih gazdinstava, uspelo da dobije 55 odsto ukupnih subvencija isplaćenih u toj godini. „Istovremeno, gotovo sva ta gazdinstva trebalo je se nađu u sistemu obračuna PDV-a. Možda je to i najveći razlog pobune na traktorima poljoprivrednika sa većim posedima? Srbija, naime, samo na prometu agrarnih inputa i poljoprivredno-prehrambenih proizvoda izvan sistema PDV-a godišnje ima budžet manji za 160 miliona evra“, ističe Miladin Ševarlić.

Preuzimanje regresiranog goriva do 15. maja

Isplata avansa za prolećnu setvu počela je sredinom prošle nedelje, dok je rok za preuzimanje regresiranog goriva namenjenog poljoprivrednicima produžen za mesec dana, odnosno do 15. maja. „Država subvencioniše ukupno 80 miliona litara dizel goriva i to sa regresom od 60 dinara po litru. Tržišna cena dizel goriva D2 iznosi 141 dinar po litru, a regresirana, koju plaćaju poljoprivrednici, 65 dinara. Prema ugovoru sa NIS-om utvrđena je cena od 125 dinara po litru“, podseća ministar poljoprivrede Dušan Petrović.