Foto: EPA-EFE/ OLIVIER HOSLET„Samo još nekoliko nedelja deli Crnu Goru od dogovora sa konzorcijumom evropskih i američkih banaka oko boljih uslova za kredit u iznosu od gotovo milijardu dolara koliko je uzela od Kine“.
To je rekao uoči vikenda za Rojters Jakov Milatović, ministar ekonomije te zemlje, i otvorio ponovo debate o tome da li će Crna Gora upasti u dužničko ropstvo zbog kineskog duga ili je reč o spinu iza kojeg stoje evropski i američki krugovi koji se trude da suzbiju kineski uticaj u regionu.
Prvi put te rasprave su van granica Crne Gore započele s proleća, kada je potpredsednik crnogorske Vlade Dritan Abazović u aprilu od EU zatražio pomoć u otplati duga prema kineskoj Eksim banci, odnosno predložio da se taj zajam zameni kod neke evropske banke čime bi se prekinuo kineski uticaj.
Odmah su počele spekulacije o tome kako Crna Gora ne može da otplati gotovo 1,5 milijardi dolara, na koliko je zbog nepredviđenih radova narasla pozajmica od prvobitno dogovorenih 944 miliona dolara.
Tadašnjim ugovaračima sadašnja vlast zamera ne samo to što je uslov za odobravanje kredita bio da radove izvodi kineska CRBC kompanija, nego i što u ugovor nije bila ugrađena zaštita od valutnog rizika, zatim što je precizirano da zastoj u otplati može da omogući kineskim partnerima preuzimanje dela teritorije ili objekata (spekulisalo se da je u riziku zemljište uz obalu ili luka Bar) kao i to što su u slučaju spora nadležni kineski sudovi.
Crnogorska vlada odmah je odbacila tezu da postoji problem u otplati kredita, naglašavajući da je pristigla rata predviđena ovogodišnjim budžetom, ali je negirala i to da je od Evropske unije zvanično zatražila pomoć. Iz EU su najpre najavili da će razmotriti kako da pomognu, a odmah potom sa vrlo zvaničnog mesta rečeno je da briselska administracija mnogo radi sa Crnom Gorom i ostalim zemljama regije na njihovom putu pridruživanja, ali da ne vraćaju zajmove koje te zemlje uzimaju od trećih strana.
Ispostavilo se, ipak, da postoji način kako da se Crnoj Gori kao članici NATO olakša otplata a koje će američke i evropske banke stajati iza toga, znaće se već za koju nedelju.
– O nazivima svih banaka koje su učestvovale za sada nije moguće govoriti, imajući u vidu da je u toku i zvanično zatvaranje procesa. Ministarstvo finansija i socijalnog staranja, koje objavljuje sve podatke, ubrzo će saopštiti i taj podatak, odnosno kada ne bude formalno-pravnih prepreka – kažu za Danas u tom ministarstvu.
Kako je saopštio resorni ministar Milojko Spajić, zahvaljujući ovoj transakciji može se očekivati ušteda od oko četiri miliona evra polugodišnje, odnosno oko osam miliona evra godišnje.
„Kredit od 2014. godine za prioritetnu dionicu auto-puta Podgorica – Kolašin je ugovoren u dolarima po kamatnoj stopi od dva odsto, a Crna Gora će je isplaćivati u evrima po prosečnoj kamatnoj stopi od 0,88 odsto (rate se plaćaju na polugodišnjem nivou). Hedžing aranžman je uspešno realizovan da bismo konačno zaštitili javni dug države od rizika promene kursa dolar/evro i radi smanjenja troškova kamate. To je urađeno u skladu sa Zakonom o budžetu Crne Gore za 2021. godinu. Dakle, sve u cilju onoga što je obaveza Ministarstva finansija i socijalnog staranja kao i Vlade, a to je aktivno upravljanje javnim dugom i zaštita od izloženosti valutnom riziku, kao i dodatno smanjenje troškova zaduživanja – kažu u tom ministarstvu i dodaju da se „nastavljaju pregovori o refinansiranju kredita, a ovaj aranžman daje potrebno vreme da se to uradi na najbolji i najpovoljniji način“.
Iako se u natpisima o crnogorskom dugu stalno pominje mogućnost dužničke krize, u Ministarstvu tvrde da „ne postoji problem otplate rate koja dospeva ovog meseca, već će se obaveza na vreme izmiriti“ jer su „budžetom za 2021. godinu predviđena sredstva za ovu namenu i servisiranje svih kreditnih i drugih obaveza“.
Prema rečima Jurija Bajeca, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, u ovom slučaju očigledna je kombinacija ekonomije i politike.
– Dobro je da Crna Gora izbegne neku vrstu situacije u kojoj ne bi mogla da servisira dug sem ukoliko ga refinansira pod povoljnim uslovima od nekog drugog kreditora. Sve drugo bio bi problem. Ni Kini ne odgovara da stavi neku zabranu na imovinu zbog neizmirene rate, to bi za njih bio loš marketing. Takođe, ni zapad ne želi da ugrozi Crnu Goru, koja je evropski orijentisana i članica NATO i biće spremni da učine korak kako bi joj olakšali. Naročito će Amerikanci biti spremni da povuku potez koji neće mnogo da ih košta a Crnoj Gori će time pružiti ruku – kaže Bajec i dodaje da ovakve situacije govore kako se olako vode politike zaduživanja jedne male zemlje sa malim ekonomskim potencijalom za servisiranje obaveza.
Spora gradnja
Crna Gora podigla je pre nešto više od šest godina gotovo milijardu dolara kredita od kineske državne Eksim banke, sa rokom otplate od 20 godina i grejs periodom koji ističe ovog meseca, a radi izgradnje auto-puta od 146 kilometara od Bara do Boljara na granici sa Srbijom. Prva deonica duga 42 kilometra, od Bara do Kolašina, trebalo je da se završi pre dve godine, ali su rokovi stalno pomerani, poslednji glasi: kraj ove godine. Stručnjaci ukazuju da je cena od 20 miliona dolara po kilometru, i pred teškog terena, nerealno visoka a iz nekih vladajućih krugova najavljuje se spremnost da se ispita ima li u tome koruptivnih elemenata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
