Zapadni Balkan i Hrvatska zbog emigracije gube potencijal za ekonomski rast

Zvanični podaci pokazuju da su Bosna i Hercegovina i Srbija između 2014. i 2019. izgubile 181.034 svojih građana, koji su dobili boravišne dozvole u EU, dok je podatke za Hrvatsku teško potvrditi jer je ta zemlja već članica EU i njenim građanima nisu potrebne dozvole boravka u članicama Unije.

Zemlje regiona mnogo gube zbog emigracije, s obzirom da odlaze prvenstveno ljudi iz starosne grupe 25-34 godine. Kako se navodi, ta kategorija stanovištva predstavlja najvećeg potrošača u ekonomiji, pa njihov odlazak direktno utiče na bruto domaći proizvod.

Pored toga, društva gube investirajući u obrazovanje ljudi koji odlaze i emigracija te kategorije stanovništva ograničava ekonomski potencijal za rast na dugi rok.

Prema procenama UN iz 2020, Hrvatska i Zapadni Balkan izgubili su toliko stanovnika da je ta oblast postala jedna od demografski najugroženijih u svetu.

Tokom poslednjih 30 godina, kako se navodi, iz Jugoistočne Evrope je emigriralo gotovo osam miliona ljudi ili oko 17 odsto populacije s početka devedesetih.

Posebno pogođeni emigracijom u Jugoistočnoj Evropi su Hrvatska i Zapadni Balkan a problem više je što se radi o emigraciji mladih.

„Uprkos tome, ta tema je u nauci uglavnom zaboravljena a u nacionalnim i EU politikama marginalizovana“, ukazuje se u studiji.

Navodi se i da problemi koji su doveli do masovne emigracije mladih iz Hrvatske i sa Zapadnog Balkana nisu povezani samo sa ratom i političkom i ekonomskom nestabilnosti u poslednje tri decenije već su posledica „strukturne prirode i rezultat zanemarivanja problema“.

U međuvremenu se i EU suočava sa teškom demografskom situacijom zbog pada nataliteta, starenja radno aktivne populacije i jednosmerne migracije sa periferije ka središtu EU. Pored toga, za EU su veliki izazov ilegalne migracije.

„Demografske promene će sve pogoditi. Istovremeno te promene umanjuju geopolitički značaj EU“, navodi se u tekstu „Socio-ekonomske posledice emgracije stanivništva iz Hrvatske, BiH i Srbije – trenutna situacija i izgledi“.

Predviđa se da će se radno sposobna populacija u Evropi smanjiti za 18 odsto između 2021. i 2070. i da će do 2100. stari 65 i više godina činiti 31 odsto populacije 27 članica EU prema 20% u 2019.

Takođe se ocenjuje da demografska struktura ne može da se unapredi samo merama za podsticaj nataliteta već je ključno da se stanovništvo zadrži u regionima sa velikim padom populacije i oživi periferija EU.

Problem sa emigracijom je i to što su naseljene oblasti glavna garancija bezbednosti spoljnih granica pa EU ne bi trebalo da bude zainteresovana za depopulaciju periferije. Naime, postoji uzročno-posledična veza između povećane emigracije sa EU periferije i povećane ilegalne migracije.

Autori studije Tado Jurić sa Hrvatskog katoličkog univerziteta i Faruk Hadžić sa Sarajevske škole za nauku i tehnologiju istakli su da depopulacija EU periferije nije problem samo Jugoistočne Evrope.

„Ako EU želi da ima jaku spoljnu granicu u Hrvatskoj, treba da posveti mnogo više pažnje depopulaciji svoje periferije i migraciji sa periferije ka sredštu EU. Pražnjenje graničnih područja EU predstavlja bezbednosni rizik za celu Uniju“, naveli su autori.

Oni su se osvrnuli i na pražnjenje škola i drugih obrazovnih institucija u tri zemlje obuhvaćene analizom koje za posledicu ima smanjenje radne snage i zatim stagnaciju ekonomskog rasta.

Analiza realnog i potencijalnog BDP BiH, Hrvatske i Srbije pokazala je da sve tri zemlje od 2013. imaju manji rast od potencijalnog, što se delom može objasniti smanjenjem radne snage kao faktora proizvodnje.

U studiji se navodi da bi jedan od odgovora na demografske izazove i smanjenje migracije sa periferije EU mogao da bude rad na daljinu.