Zaposlenost raste u sivoj zoni

U analizi na kojoj je radio i Bečki institut za međunarodne ekonomske studije ističe se napredak na tržištu rada koje su ostvarile zemlje regiona. U toku tih 12 meseci aktivnost stanovništva je podignuta za 1,2 poena na 62 odsto, stopa zaposlenosti je povećana za 2,5 poena na 51,9 odsto, dok je stopa nezaposlenosti smanjena za 2,4 poena na 16,2 odsto. U zemljama kao što su BiH i Makedonija nezaposlenost je na istorijski niskim nivoima, dok je u Srbiji najniža od 2002. godine, navodi se u izveštaju. Međutim i pored svih pozitivnih kretanja na tržištu radne snage i zaposlenosti u zemljama regiona i dalje dobrano zaostaju za zemljama EU, Hrvatskom, Bugarskom, Mađarskom i posebno Austrijom.

U regionu po rastu zaposlenosti prednjači Srbija sa 4,3 odsto i to isključivo u industriji (oko 55.000 novih radnih mesta) i sektoru usluga (72.000 novih radnih mesta). Inače najveći ast novih radnih mesta je ostvarilo Kosovo sa 9,2 odsto u ovom periodu.

Ono što baca senku na ovaj rast zaposlenosti regiona je što se oko 60 odsto odnosi na samozaposlenost, koja se opet u najvećoj meri odnosi na neformalni sektor, odnosno sivu ekonomiju. Od onih 213.000 oko 133.000 novih radnih mesta je samozaposleno. Udeo samozaposlenih u ukupnoj zaposlenosti u regionu je dva do tri puta veći nego u odabranim zemljama EU. U Srbiji je 22 odsto zaposlenih neformalno zaposleno. Od toga 45 odsto su samozaposleni u neregistrovanim firmama, oko 39 odsto se odnosi na zaposlene u sopstvenim domaćinstvima i oko 16 odsto su radnici koji nemaju pisani ugovor o radu. Oko dve trećine neformalno zaposlenih je u poljoprivredi. Poređenja radi u navedenim zemljama EU neformalna zaposlenost je oko 11 odsto, ili dvostruko manja nego u Srbiji.

Ovako zaposlenih ljudi su u velikom riziku od siromaštva zbog plata manjih od proseka i zato što uglavnom nemaju socijalno i zdravstvene osiguranje.

U analizi se navodi da su glavni razlozi za veliki udeo rada na crno visoki porezi i doprinosi na plate, ali i neaktivnost ljudi koji primaju doznake iz inostranstva.

Svih šest zemalja Zapadnog Balkana karakteriše relativno visok udeo mladih koji niti rade, niti se školuju, niti se obučavaju nečemu tzv. NEET populacija. Na nivou regiona prosek je 23,5 odsto, a po tom pitanju najgora je BiH sa 30 odsto učešća takve populacije.

Takođe ceo region odlikuje izražena nejednakost u zaradama i to pre svega zato što veliki deo zaposlenih prima niske plate, koje Svetska banka definiše kao sve zarade manje od dve trećine medijalne plate. U Srbiji to bi bile sve zarade ispod 24.000 dinara i ovolike plate prima 22,9 odsto zaposlenih. Prosek EU po učešću niskoplaćenih je 17,2 odsto, na stranu što su tamo proseci plata daleko veći. Učešće niskih plata je najveće kod mladih. Čak 30 odsto mladih u Srbiji se nalazi u ovoj kategoriji, dok je u Crnoj Gori to i preko 40 odsto.

Visoka nezaposlenost mladih koja je u regionu u proseku 37,6 odsto (u Srbiji 29 odsto) prema autorima analize predstavlja najvažniji razlog velike emigracije u inostranstvo. Prema njihovim podacima trećina stanovnika regiona se nalazi u inostranstvu. Kako se navodi u analizi emigracija posebno radno aktivnog stanovništva igralo je ključnu ulogu u smanjenju nezaposlenosti regiona.

Mesečna bruto plata po paritetu kupovne moći (u EUR) – Mesečna bruto plata (u EUR)

Srbija 1.128 – 516

BiH 1.375 – 334

Albanija 774 – 334

CG 1.523 – 751

Bugarska 1.021 – 492

Hrvatska 1.620 – 1.029

Mađarska 1.440 – 845

Austrija 2.839 – 3.087