Foto: EPA-EFE/ ADI WEDANa birou za nezaposlene u oktobru bilo je 500.000 građana Srbije, što je prema rečima direktora Nacionalne službe za zapošljavanje Zorana Martinovića najniža stopa nezaposlenosti ikada zabeležena kao i da su na tržištu rada pozitivna kretanja.
On je rekao da je 2014. godine u Srbiji bilo skoro 750.000 nezaposlenih, dok je ministar rada Zoran Đorđević otišao još dalje u istoriju, podsetivši da je 2006. godine na birou posao čekalo 913.293 ljudi.
Statistika zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji je prilično relativna stvar s obzirom da postoji više različitih izvora i različitih metodologija.
Tako je recimo po statistici Nacionalne službe za zapošljavanje u oktobru ove godine nezaposleno pola miliona ljudi, dok je prema Anketi o radnoj snazi koju kvartalno objavljuje Republički zavod za statistiku u junu bilo svega 334.000 nezaposlenih ljudi.
Pa i kada se vratimo u 2006. godinu, dok je NSZ registrovao 913.293 nezaposlena, po Anketi je bilo nezaposleno bilo 693.024 čoveka, ili oko 220.000 manje. Slično je i kod statistike zaposlenosti.
Tako je prema Anketi o radnoj snazi u drugom tromesečju ove godine bilo zaposleno 2.916.500 ljudi, od čega 2.352.300 formalno, a 564.200 neformalno zaposleno.
Istovremeno registrovana zaposlenost koju takođe objavljuje RZS u drugom kvartalu je iznosila 2.161.533, što je oko 190.000 manje od formalno zaposlenih u Anketi. Broj registrovano zaposlenih je u trećem tromesečju porastao na 2.180.420, odnosno za nešto manje od 20.000 u odnosu na prethodno tromesečje.
Inače, registrovana zaposlenost prema podacima RZS-a je od 2014. do danas porasla za čak 482.734.
Stručnjaci ne spore da je nezaposlenost delom smanjena i zahvaljujući otvaranju radnih mesta i privrednom rastu, s obzirom da imamo već pet godina, doduše skromnog, privrednog rasta, ali da je glavni uzrok smanjenja nezaposlenosti u stvari odlazak radno sposobnog stanovništva.
Vladimir Grečić, stručnjak za migracije, kaže da je prema podacima OECD-a u desetogodišnjem periodu od 2007. do 2016. godine iz Srbije u ove zemlje odlazilo prosečno godišnje oko 41.000 ljudi.
„Podatak za 2017. godinu je 48.000 i to su samo odlasci u zemlje članice OECD-a. Tu nema Rusije, arapskih zemalja itd. Dakle za ovih 11 godina radi se o oko 500.000 ljudi koji su otišli iz zemlje. Pored toga mi imamo negativnu stopu prirodnog priraštaja i kontigent radno sposobnih se i po tom osnovu stalno smanjuje“, napominje Grečić dodajući da je nesporno povećan i broj radnih mesta.
Ekonomista Mlađen Kovačević barata sa godišnjim brojem odlazaka između 50.000 i 60.000 ljudi poslednjih godina i tvrdi da je to glavni razlog smanjenja broja nezaposlenih.
„Doprinos povećanju broja zaposlenih su dale i strane direktne investicije, ali ima tu i drugih faktora. Recimo ima dosta ljudi koji su izgubili poverenje u NSZ da će im naći posao i prestanu da se javljaju, a na birou ih odmah otpišu. Oni više nisu na evidenciji nezaposlenih, a nemaju posao. Tako da nije stanje baš tako impresivno kao što ga prikazuju“, zaključuje Kovačević.
RZS: Netačno prenet podatak
Republički zavod za statistiku reagovao je na pisanje Danasa, navodeći da je jedan podatak pogrešno prenet.
„Prema podacima RZS-a, u trećem kvartalu 2019, registrovana zaposlenost iznosi 2.180.420, kao što je i navedeno u članku. Međutim, u odnosu na 2014. godinu broj zaposlenih nije povećan za 482.734, već za 264.000. Dakle, do brojke 482.734 se dolazi kada se porede neuporedivi podaci, dobijeni prema različitim metodologijama“, kažu u Zavodu.
Kako dodaju, kako bi se omogućilo poređenje podataka prema novoj metodologiji (u primeni od 2015. godine) sa podacima pre 2015. izvršena je revizija već objavljenih podataka o registrovanoj/formalnoj zaposlenosti za period 2000-2014, a tim podacima se može pristupiti preko sledećeg linka: https://data.stat.gov.rs/Home/Result/240203?languageCode=sr-Cyrl
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
