Zarada banaka u prvom tromesečju 158 miliona evra

Nakon što je prošle godine bankama smanjen profit za oko 60 miliona evra, iznosio je za 2019. ukupno 530 miliona evra, i to u potpunosti zbog zakona koji je regulisao stambene kredite u švajcarskim francima koji je banke koštao oko 70 miliona evra, početak ove godine bio je obećavajući za finansijski sektor.

Ipak, izbijanje pandemije, zatim vanredno stanje i na kraju moratorijum, odnosno odlaganje plaćanja obaveza prema bankama od aprila do juna, dobar deo ovogodišnje dobiti banaka prebaciće u narednu godinu.

Ismail Musabegović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ističe da to neće biti preveliki problem za banke.

„Moratorijum će imati uticaj na rezultat banaka zbog zastoja u otplati koji je uzeo veliki broj građana, ali to će biti nadoknađeno od januara sledeće godine. Na kraju ove godine kod većine banaka rezultati će biti lošiji od očekivanog, pa će morati da prave rebalanse planova. Ipak, još je rano za ocenu za ovu godinu pošto se još ne zna šta će biti sa drugim talasom epidemije i ekonomijom EU“, napominje Musabegović dodajući da se banke plaše nečeg drugog.

Prema njegovim rečima problem bi mogao nastati ako bi ljudi i preduzeća prestali da otplaćuju kredite.

„Nije bilo puno otpuštanja i trebalo bi da bude mali broj ljudi koji neće moći da finansiraju svoje obaveze. Banke uvek imaju rezerve za taj slučaj i tu se radi o malom broju, možda dva, tri odsto kredita. Drugi problem mogu biti mikro, mala i srednja preduzeća posebno iz sektora transporta, turizma i ugostiteljstva. Njima je država pomogla sa isplatom minimalne zarade i sa normalizacijom situacije trebalo bi i oni da se vrate u normalno poslovanje. Banke su se malo uplašile da će pasti cene nekretnina i da njihova vrednost neće pokrivati iznos kredita. Zato su neke od njih počele da razmatraju povećanje učešća u stambenim kreditima kako bi se zaštitile, ali posledica toga može biti upravo pad cena stanova. Ako bi se to desilo, to bi pogodilo stanogradnju i građevinsku industriju, a kada se to dogodi, to je početak krize“, napominje Musabegović ističući ga ne bi čudilo da Narodna banka reaguje i smanji obavezno učešće u stambenim kreditima na 10 odsto (sa sadašnjih 20 odsto) kako bi stabilizovalo tržište nekretnina.

Prvih pet banaka po veličini aktive kontrolišu 53 odsto tržišta, ali najprofitabilnijih pet banaka je zaradilo čak 73 odsto ukupne dobiti u sektoru.

Gubitke je zabeležilo šest malih banaka, API, Srpska, mts, Bank of Čajna, Mirabank i Mobi banka u ukupnom iznosu od 290 miliona dinara ili oko 2,5 miliona evra.

Najveću dobit (pre poreza) u prva tri meseca ove godine ostvarila je AIK banka.

Ova banka u vlasništvu Miodraga Kostića prikazala je kvartalnu dobit od čak 4,7 milijarde dinara u prva tri meseca. Recimo u prva tri meseca zarada je bila manja od 1,5 milijardi dinara. Prema kvartalnim bilansima banke ova dobit posledica je „ostalih prihoda“ koji su iznosili 4,7 milijardi dinara u prva tri meseca.

Razlog za ovakav rezultat po svemu sudeći, smatra Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum sekjuriti, dolazi od dividendi.

„U izveštaju o tokovima gotovine ove banke u prva tri meseca vidi se priliv od dividendi od 4,6 milijardi dinara, pa je sva prilika da je to uzrok i visokog profita AIK banke u prvom tromesečju“, kaže Gujaničić.

Inače, prošle godine AIK banka je stekla punu kontrolu nad slovenačkom Gorenjskom bankom koja je 2019. ostvarila dobit od 43,2 miliona evra.

Iza AIK banke po visini dobiti našli su se Inteza banka sa 2,5 milijarde dinara, Komercijalna banka sa 2,3 milijarde i Unikredit banka sa 2,2 milijarde dinara dobiti. Na petom mestu završila je Rajfajzen banka sa 1,9 milijardi dinara profita za prva tri meseca.

Uprkos stalnom smanjenju kamatnih stopa banke su zabeležila rast neto prihoda od kamata za skoro četiri miliona evra u odnosu na isti period prošle godine.

Ukupan prihod od kamata za tri meseca je iznosio 275 miliona evra. Prihodi od naknada i provizija u neto iznosu povećani su za oko milion evra u odnosu na prva tri meseca 2019 i iznosili su 83,5 miliona evra.

O padu kamata svedoči i činjenica da je obim kredita i potraživanja od komintenata povećan za četiri odsto, dok su neto prihodi od kamata povećani za 1,4 odsto.

Dodatno, juče je Narodna banka smanjila referentnu kamatnu stopu na 1,25 odsto tako da se može samo očekivati dalje smanjenje kamata, barem dinarskih.

To je možda i razlog zašto su banke nastavile da povećavaju svoje plasmane u državne obveznice i kod centralne banke. Udeo kredita u ukupnoj aktivi celog sektora je smanjen sa 61,2 odsto na kraju marta prošle godine na 59 odsto na kraju marta 2020. godine.

Tu prednjače domaće banke, Poštanska štedionica čijih je tek 34 odsto aktive plasirano u kredite i Komercijalna banka gde je taj iznos 41 odsto. S druge strane ove banke imaju značajna sredstva u državnim obveznicama i na računima kod Narodne banke.

Prvih pet

Nakon prvog tromesečja najveća banka u Srbiji ostala je Inteza sa aktivom od 633 milijarde dinara odnosno 5,4 milijarde evra. Na drugom mestu je bila Unikredit banka sa tržišnim učešćem od 11,1 odsto, dok je na trećem mestu Komercijalna sa 10,6 odsto. Ipak, s obzirom da je NLB banka kupila Komercijalnu početkom godine, njih dve zajedno imaju skoro 12,5 odsto učešća što ih pozicionira na drugo mesto u srpskom bankarskom sektoru. Na četvrtom i petom mestu su OTP i Rajfajzen banka sa učešćem od 8,2 odnosno 8,1 odsto.