RTS je jedina televizija u Srbiji koja se digitalno emituje, a da javnom preduzeću Emisiona tehnika i veze (ETV) ne plaća ni dinara za korišćenje njene mreže predajnika.
O tome zašto je to tako, da li će taj problem biti rešen, ali i koliko je novca digitalizacija donela Srbiji i kakve koristi građani mogu da očekuju od toga što kanale sada gledaju preko „set-top boksova“ umesto direktno preko antene, u razgovoru za Danas govori Branko Gogić, v. d. direktora ETV-a.
*Kakvi su rezultati digitalizacije, da li je prelazak sa analognog emitovanja bio uspešan?
Digitalizacija je kapitalan i jedan od najznačajnijih projekata urađen u Srbiji poslednjih decenija koji je doneo višestruke koristi kako državi tako i njenim građanima.
Digitalizacija je jedan od najisplativijih projekata u koji je investirano 37,5 miliona evra, a država Srbija je inkasirala 126,5 miliona evra, prodajom oslobođenog spektra (digitalne dividende), i to samo nekoliko meseci nakon zvaničnog završetka digitalizacije. Zarada je višestruko veća od uloženih sredstava, jer u 37,5 miliona je i 10,5 miliona evra donacija Evropske unije.
Svi su imali korist od digitalizacije. Građani koji televiziju gledaju pomoću krovne ili sobne antene dobili su besprekornu sliku i ton, i zavisno od mesta u kome žive, u proseku, 15 besplatnih programa. TV emiteri, lokalni, regionalni i nacionalni, nisu morali kupovati skupe digitalne uređaje, brinuti o njihovom održavanju kao do sada, ne moraju da plaćaju nadoknadu RATEL-u za korišćenje frekvencija, jer je, u digitalnoj mreži, to isključiva briga i obaveza JP ETV. Država Srbija je dobila najmoderniju tehnologiju za zemaljsku televiziju s kojom je pretekla većinu država u Evropi, tako da dugo neće morati da ulaže u njenu modernizaciju.
U ekološkom smislu, digitalizacijom se bitno smanjila potrošnja električne energije kao i nivo elektromagnetnog zračenja. Nekada su analogni programi svih televizija emitovani sa preko 400 emisionih lokacija i sa oko 1.000 predajnika širom Srbije, dok danas sa svake od 224 emisione lokacije emituju samo po dva predajnika.
Zahvaljujući najmodernijoj tehnologiji i stručnim instalacijama postigli smo impresivnu pouzdanost digitalnog sistema (99,98 odsto vremena), što takođe govori da je prelazak bio veoma uspešan.
Evropski eksperti su nam rekli da je Srbija sa digitalizacijom načinila podvig kakav evropske telekomunikacije ne poznaju.
*Kakav je odnos ETV-a sa RTS-om? Kada će javni servis početi da plaća za korišćenje vašeg sistema?
Tačno je da je RTS jedini korisnik koji sa JP ETV nije potpisao ugovor. Potpisan ugovor i plaćanje RTS-a su ostali jedina neispunjena obaveza iz Ugovora o kreditu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Trenutno se nalazimo u završnoj fazi usaglašavanja ugovornih odredbi i verujem da će i RTS, uprkos problemima koje ima, potpisati ugovor i početi redovno da izmiruje svoje obaveze, kao i svi drugi TV emiteri. Napominjemo da smo samo na osnovu nenaplaćenih faktura od RTS-a, koje smo dužni da izdajemo za izvršene usluge emitovanja, do danas platili na ime PDV-a više od 60 miliona dinara.
Sa drugim javnim servisom – Radio televizijom Vojvodine imamo potpisan ugovor i oni redovno izmiruju svoje obaveze. Sa komercijalnim nacionalnim televizijama – TV Pink, TV B92, TV Prva, TV Happy, imamo potpisane ugovore i oni, uz pojedine neredovnosti, plaćaju. Jedina televizija koja redovno izmiruje svoje obaveze jeste TV Pink. Isuviše značajno je i to da smo sa svim lokalnim i regionalnim TV emiterima – njih 97, potpisali ugovore i da, uz povremena odlaganja i reprograme dugova, svi plaćaju.
* Kakvi su planovi ETV za ostatak godine?
Do avgusta ćemo završiti izgradnju dve kapitalne emisione stanice Sombor i Kikindu, sa antenskim stubovima od po 105 metara. NJima će biti značajno popravljen kvalitet prijemnog signala u pograničnim oblastima severa Srbije, što je bilo u planu razvoja televizije u Srbiji još od šezdesetih godina prošlog veka, ali od tada do danas nisu izgrađene. U ovom trenutku smo najveće gradilište u Srbiji jer gradimo i obnavljamo zgrade, antenske stubove, nabavljamo nove agregate, cisterne. Zaboravilo se da je NATO 1999. godine porušio kompletnu infrastrukturu emisione tehnike, čija šteta je procenjena na oko 420 miliona dolara. Do kraja godine završićemo izgradnju ili rekonstrukciju ili obnovu 165 zgrada i toliko antenskih stubova.
Vršimo pripreme i u najskorije vreme ćemo ponuditi našim nacionalnim radio stanicama, emitovanje njihovih programa u DVB-T2 mreži, pošto u većini država u svetu, pa i kod nas, digitalizacija radija kasni za televizijom.
Nastavićemo sa širenjem mreže digitalnih predajnika i repetitora jer nas je digitalizacija podsetila da u Srbiji od dolaska televizije 1958. godine do danas neka mesta nikada nisu imala televiziju. Primer su naselja Gudurica, Markovac, Malo Središte i deo Velikog Središta. Mnogo je više mesta u Srbiji u kojima građani nikada nisu imala kvalitetnu TV sliku. Stoga smo od 7. juna 2015, kada je zvanično završena digitalizacija do juna 2016. godine digitalizovali još 22 emisione stanice. I taj posao ćemo nastaviti ukoliko našim merenjima identifikujemo zone u kojima nije moguć prijem digitalnog TV signala.
Očekujemo da će televizije početi da koriste kapacitete naše mreže i da nude programe sa audiodeskripcijom, kao i programe koji su titlovani za osobe sa posebnim potrebama, EPG (elektronski programski vodič), HbbTV (istovremeno korišćenje interneta i televizije)…
Avalski toranj je već sada jedna od najposećenijih turističkih destinacija u Srbiji. U planu je i završetak radova na delu Avalskog tornja namenjenog turistima, kojim ćemo ceo kompleks učiniti još atraktivnijim za sve posetioce.
*Kada će treći multipleks biti stavljen u funkciju i šta građani mogu da očekuju od toga?
Pre nekoliko meseci JP ETV je osnovalo zajedničko preduzeće sa Telekomom Srbije „mts AntenaTV“. Cilj nam je da što bolje iskoristimo kapacitete digitalne mreže zemaljske televizije. Očekujemo da će to preduzeće početkom oktobra ponuditi građanima programske pakete koje nemaju druge televizije, a koje ćemo emitovati u Trećem multipleksu.
*Kakva su uporedna iskustva, šta građani dobijaju prelaskom na digitalnu televiziju?
Pokupili smo iskustva država koje su završile digitalizaciju televizije i tako izbegli probleme koje su imali. U svim državama sveta u kojima je digitalizacija završena neko vreme su iskrsavali različiti problemi. U jednoj evropskoj državi je na primer, puštanjem u rad digitalnih TV predajnika došlo do mešanja televizijskog i radijskog tona, to jest na radiju su slušali ton sa televizije. Svim državama je dakle, bilo potrebno izvesno vreme, čak i godinu-dve dana, da se izgrađena digitalna mreža proveri, testira, doradi.
Mi nismo imali skoro nikakve probleme kakvih je bilo u svetu. Najčešći i najveći su bili problemi naših građana sa prijemom digitalne slike i tona. Ekipe ETV-a koje su obilazile teren i pomagale građanima u otklanjanju problema, uočile su da su oni preovlađujuće dolazili od nekvalitetnih ili neadekvatno podešenih prijemnih uređaja – „set-top bokseva“, antena ili loših TV aparata. Što se tiče kvaliteta mreže zemaljskih predajnika mogu da kažem da smo pokrili fantastičnih 98,37 odsto građana Srbije digitalnim TV signalom u Prvom multipleksu, a u Drugom 97,19 odsto. Oba rezultata su iznad evropskog proseka. Merenja kvaliteta našeg digitalnog signala izvršio je i RATEL, agencija koja je po zakonu nadležna za tu vrstu merenja i moram da kažem da su i njihova merenja pokazala da je JP ETV postigao veću pokrivenost TV signalom od projektovane.
*Dugoročno, kako vidite ETV? Da li je moguća privatizacija ili ulazak neke vrste konkurencije?
JP ETV vidim kao lidera bežičnih telekomunikacija u regionu koji će, sem što je u ovom trenutku jedini, a u budućnosti svakako najveći operater mreže za digitalnu televiziju, svoju delatnost da proširi i na druge servise iz oblasti bežičnih komunikacija. Da ovo tvrdim daje mi za pravo činjenica da su zaposleni u JP ETV skoro preko noći uspeli da uspostave i održe zemaljsku televiziju u uslovima potpuno uništene infrastrukture u NATO bombardovanju. Kada je na red došla digitalizacija uspeli su da u najkraćem roku potpuno ovladaju najmodernijom tehnologijom kakvu još ne poznaju mnoge države sveta. Otuda smo spremni i za nove izazove.
Ne znam da li neko u Vladi Srbije razmišlja o privatizaciji JP ETV, ali pošto je Vlada naš osnivač svakako će biti kako ona odluči. Mi smo završili reorganizaciju preduzeća na šta nas je između ostalog primorala i digitalizacija, ali i svest da treba da napuštamo stare prakse i prilagodimo se novim poslovnim okolnostima kako bi i dalje bili pouzdan partner svim našim korisnicima. Zato smo i uveli nove oblike rada, nove prakse, nove službe…
Što se konkurencije tiče, ukoliko država odluči da Srbija ima i više od tri multipleksa i raspiše javni poziv za operatora novih multipleksa, JP ETV će učestvovati i pokušati da pobedi.
*Očekujete li pozitivno poslovanje ove godine?
Krajem juna Nadzorni odbor je usvojio izveštaj o finansijskom poslovanju po kome smo poslovnu 2015. godinu završili u plusu 2,2 miliona dinara, iako nismo imali nikakve subvencije. Smatramo to velikim uspehom s obzirom na činjenicu da je preduzeće krajem 2014. godine imalo kumulativni gubitak od 482 miliona dinara i da smo u 2015. godini, zbog završetka digitalizacije, imali višestruko povećane troškove. Očekujemo da ćemo i 2016. godinu završiti uspešno, uprkos problemima sa naplatom. Takođe napominjemo da smo kredit od EBRD-a smanjili za šest miliona evra bez ikakvih penala i naknadnih troškova, što je za 25 odsto manje od ugovorenog.
Neophodno je istaći i da je krajem juna ETV prvi put od osnivanja sa osnivačem i dva reprezentativna sindikata potpisalo kolektivni ugovor kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti, kao i međusobni odnosi zaposlenih, poslodavca i osnivača.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
