Zarada žrtvovana zbog uspeha tendera

Odlaganje privatizacije Jat ervejza moglo bi da dovede do ishoda kojem se mnogi nisu nadali, a to je da država od prodaje nacionalnog avioprevoznika ne dobije ni dinara. Imajući u vidu podatak Ministarstva ekonomije, da je procenjena vrednost Jata 150 miliona evra, onda bi cena za 51 odsto kapitala trebalo da bude 76,5 miliona evra. To bi bilo dovoljno da se pokriju samo obaveze prema radnicima, građanima i Narodnoj banci Srbije. Država bi u tom slučaju ostala kratkih rukava.

Piloti prete štrajkom

Predsednik Sindikata pilota Milan Jovanović izjavio je za Danas da bi piloti uskoro mogli da stupe u štrajk zbog problema u vezi sa potpisivanjem kolektivnog ugovora u Jatu. „Pristali smo da ostalim radnicima u kompaniji plate budu povećane, a da kapetanima pripadnu zarade od oko 2.500 evra i da zavise od kursa. Međutim, kada je taj dogovor postignut evro je mnogo više vredeo nego danas. S obzirom na to da postoji mogućnost da kolektivni ugovor nepovoljan po pilote ipak bude potpisan, Sindikat pilota priprema konferenciju za novinare na kojoj će izneti svoje viđenje procesa privatizacije i probleme u vezi sa zaključivanjem kolektivnog ugovora“, kaže Jovanović.

Prema računici Ministarstva ekonomije, za namirivanje bivših i sadašnjih zaposlenih u Jatu, kojima je umesto akcija obećan novac, potrebno je 28 miliona evra. Za isplatu građana, koji takođe neće dobiti akcije, potrebna su 24 miliona evra, a dug prema NBS iznosi 25 miliona što daje zbir od 77 miliona evra. Zbog situacije u kojoj se nalazi avioindustrija i bojazni da bi konkurencija na tenderu za Jat mogla da bude slaba i da dovede u pitanje njegov ishod, najavljeno je i da će početna cena za Jat biti smanjena pa bi u tom slučaju dug prema NBS bio ostavljen kupcu u amanet. To bi minimalnu cenu spustilo za iznos duga od 25 miliona evra što znači da su tačne pretpostavke medija da će Jat biti ponuđen za oko 50 miliona evra, tačnije 52 miliona. U javnosti je ovih dana pomenut i podatak da je, prema poslednjoj proceni, vrednost imovine Jata veća od 200 miliona evra, ali to ne znači da će i početna cena biti viša.
Država se očigledno odrekla prihoda od privatizacije Jata zarad uspeha tendera, mada bi potencijalni kupac mogao da ponudi i više od početne cene. Međutim, neizvesno je ko će se javiti na tender s obzirom na to da još nijedan kupac nije potvrdio zainteresovanost. Ipak, procene su da će konkurencije biti jer je ulog veliki. Treba podsetiti da će vanevropske kompanije (među koje spada i Aeroflot) kupovinom Jata dobiti šansu da koriste Sporazum o otvorenom nebu i sve veći broj putnika iz jugoistočne Evrope. Aeroflot je zainteresovan i za atraktivnu kompaniju poput češkog ČSA, ali čini se da ima sredstava za kupovinu oba prevoznika jer bi uz 300 miliona evra (koliko češka vlada očekuje od privatizacije) trebalo da doda mali iznos za Jat. S druge strane, evropskim kompanijama ulazak tako snažne kompanije poput Aeroflota u Evropu ne bi odgovarao pa bi kupovinom Jata mogle to da spreče. Spekulacije idu i dotle da se pretpostavlja da bi velike evropske kompanije mogle da pomognu neku manju da kupi Jat zbog čega i treba očekivati konkurenta iz Evrope na tenderu za Jat. Kada je reč o islandskom Ajsland eru, potencijalnom učesniku na tenderu kupovina Jata nije potrebna zbog Sporazuma o otvorenom nebu, ali zanimljivo je da je ta kompanija prethodnih godina bila veoma aktivna u osvajačkom pohodu na istočnu Evropu. Pre dve godine kupila je većinski udeo u letonskom Latčarteru, a 2007. i u Travel servisu, najvećoj privatnoj aviokompaniji u Češkoj pa se procenjuje da bi ova islandska grupa mogla da nastavi širenje u ovom delu Evrope. U njenom sastavu posluje nekoliko aviokompanija za čarter, kargo i linijski saobraćaj.
Jedno od osnovnih pitanja koje se ovih dana u javnosti postavlja jeste šta će se dogoditi s Jatom ukoliko tender ne uspe. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da država ima rezervnu varijantu, ali do danas nije obelodanio o čemu je reč. Dodatnu zabunu unose i nezvanične informacije da je generalni direktor Jata Saša Vlaisavljević na ovonedeljnoj sednici Vlade „spušten“ na mesto vršioca dužnosti direktora (juče nije bilo potvrde na sajtu Vlade), kao i spekulacije da će G17 i DS zameniti direktorska mesta u Jatu i Aerodromu „Nikola Tesla“. Ova informacija je utoliko intrigantnija ako se zna da se u avioindustriji takve odluke retko donose usred letnje sezone. Još nelogičnije zvuči ideja da se menja direktor kompanije koja treba da dobije novog vlasnika. Zato se nameće pitanje da li je Ministarstvo ekonomije sve manje uvereno u uspeh tendera i da li je G17 u tom slučaju spremna da pokuša sa jačanjem kompanije sopstvenim resursima i boljim menadžmentom.