Žarko Trebješanin: Zašto ekonomisti imaju tako malo znanja iz psihologije

Psiholog i prof. dr Žarko Trebješanin, od ove godine biće jedan od vodećih profesora na novom usmerenju osnovnih studija ekonomije FEFA fakulteta: Psihologija i biznis.

Spoj ove dve oblasti vidi kao neophodan i podrazumevajuć s obzirom na to da se ekonomija, kao i mnoge druge grane, suštinski bave ljudima bez kojih ne bi ni postojale.

Opsežnije o njegovoj motivaciji i važnosti obrazovanja novih generacija psihologa sa razumevanjem biznis sveta, odnosno ekonomistima sa još boljim razumevanjem ljudi i organizacija, saznajte u našem razgovoru.

U ovoj godini, Vašu višedecenijsku akademsku karijeru činiće i profesura na FEFA fakultetu u okviru novog usmerenja osnovnih studija ekonomije – Psihologija i biznis. Kako opisujete mesto susreta ove dve oblasti i zašto je važno razumeti njihovu sponu?

„Postavlja se pitanje zašto ekonomisti znaju tako malo psihologiju, kako je moguće da se bave ekonomijom, biznisom, a da nemaju psihološko obrazovanje? Mislim da danas posle Kanemana, Tverskog, Stanoviča i mnogih drugih sjajnih kognitivnih naučnika, među kojima je i dobitnik Nobelove nagrade, prosto deplasirano ubeđivati nekog da se može baviti biznisom, prodajom, marketingom, menadžmentom, a da veoma dobro ne poznaje zakonitosti formiranja stavova, donošenja odluka, propagande, ponašanja potrošača itd. Zastarelo je gledište kako je dovoljno da ekonomista zna ekonomiju ili pravnik prava. Poznavanje ljudi je neophodno, trebalo bi biti podrazumevajuće – obe grane, kao i mnoge druge, zapravo se bave ljudima i bez njih one ne bi postojale.“

Upravo će se predmet Psihologija komunikacije pojaviti u drugom semestru prve godine. Da li će na sam sadržaj i prioritetnost znanja iz ove oblasti biti promenjen usled aktuelne Covid19 krize?

„U osnovi, komunikacija je za ljude jedna od najvažnijih oblasti, a komunikacione veštine su najznačajnije socijalne veštine koje možemo naučiti – tako je bilo i tako je sada, bez obzira na to u kojim okolnostima se nalazili. Pandemija je tu činjenicu samo još više istakla i pokazala da ljudi ne mogu bez posledica biti izolovani i da je čovek primarno društveno biće, kome je neophodan neposredan kontakt licem u lice i komunikacija dodirom. Prekid socijalnih i emocionalnih veza, susretanja sa prijateljima, porodicom, rođacima, pokazalo je koliko su nama takvi kontakti neophodni i bitni, kao hrana ili kao voda. I to ne na ovaj način – preko interneta ili telefona.

Sam predmet, u okviru usmerenja Psihologija i biznis, pomoći će studentima da se uz pomoć razumevanja metoda, teorija i osnovnih pojmova komunikacije upoznaju sa najvažnijim savremenim teorijskim i istraživačkim saznanjima i dostignućima u ovoj oblasti kako bi i sami mogli da ih upotrebe u praksi. Bez obzira na izmenjene okolnosti, oblast komuniciranja se nije promenila, ali način njenog izučavanja jeste, u smislu većih, širih i složenijih saznanja. Zbog toga će cilj ovog predmeta biti da studenti izgrade komunikacione veštine koje će im pomoći u raznolikim socijalnim i interpersonalnim odnosima sa bliskim ljudima, u porodici, na studijama, u traženju posla, na poslu, a, posebno, u uspostavljanju i u unapređivanju kvalitetnih odnosa sa budućim poslovnim partnerima, saradnicima i klijentima. Potreba za komuniciranjem je u vremenima kriza uvek dodatno izražena, i zbog toga oba oblast i znanje o istoj mora odolevati promenama.

Uz Psihologiju komunikacije, predavaćete i Psihologiju ličnosti. Kako će ovi predmeti najpre pomoći budućim diplomiranim ekonomistima?

Uspeh i zadovoljstvo u poslu ljudi koji se bave raznim oblicima ekonomskih transakcija, prodajom roba i usluga, investicijama i akcijama, tržištem itd. u ogromnoj meri zavisi od poznavanja bitnih aktera u tim transakcijama, a to su osobe, ličnosti sa svojim potrebama, navikama, načinima mišljenja, emocijama, sklonostima itd. Savremeni poslovni ljudi, lideri, menadžeri, ekonomski analitičari ako žele da ostvare svoje vizije i ciljeve, moraju veoma dobro poznavati tipologiju i dinamiku ličnosti i neprestano unapređivati svoje komunikacione kompetencije (socijalnu i emocionalnu inteligenciju, veštinu slušanja, asertivnost, empatiju, upotrebu i razumevanje neverbalnih signala itd.). Današnji lideri, vodeći poslovni ljudi u radikalno izmenjenim uslovima poslovanja imaju bitno različite osobine ličnosti i različit stil vođenja i upravljanja u odnosu na klasične lidere i upravljače. Pitanje psihologije ličnosti je jedno od najfascinantnijih pitanja psihologije – šta nas čini onakvima kakvi jesmo. Zbog toga ćemo se baviti i pitanjima inteligencije, genetike, društva, roditeljstva, ali i mentalnih poremećaja koja doprinose sveopštem shvatanju kompleksnog pojma ličnosti.

Zahvaljujući profesuri, neprestano ste okruženi mladim ljudima. Šta je to što biste im poručili da ni u vremenima najvećih kriza ne bi trebalo da zapostave?

Upravo u vremenima brzih promena i kriza neophodno je temeljno poznavanje psihologije, posebno patoloških, iracionalnih i zdravih, racionalnih odgovora ljudi na frustracije, kao i tehnika i veština razvijanje samopouzdanja, sposobnosti upravljanja krizom, poznavanja konstruktivnih strategija prevladavanja stresa, prevencije mentalnog zdravlja itd. Moja poruka mladima je: Ako želite da opstanete i uspete u ovom svetu radikalnih i izvanredno brzih promena, morate biti spremni da se hrabro uhvatite u koštac sa problemima, da neprestano učite i da smišljate nova, kreativna rešenja kako biste se što bolje adaptirali. Kreativnost je prosto druga priroda mladosti i nju kao takvu treba gajiti. Optimistički pogled na budućnost, iako neretko izazovan, takođe treba gajiti i baviti se njime uz stalni napor i učenje. Uspeh ne može doći bez toga, ali i bez problema koje bi trebalo gledati kao izazove, ne dopuštajući da nas demorališu. Oni postoje kako bi se prevazilazili i proširivali naše kapacitete i sposobnosti.