Zasad bez uticaja na cene goriva u Srbiji

Zabrinutost vozača ne samo kod nas već i u celom svetu da bi maloprodajne cene goriva mogle da skoče izazivaju najave Sjedinjenih Američkih Država da će uvesti sankcije svim zemljama koje kupuju naftu od Irana i kriza koja vlada u Venecueli. Oči javnosti stoga uprte su u predstojeći sastanak OPEK-a i Rusije od koga će u znatnoj meri zavisiti kretanje cena nafte u narednom periodu.

Članovi OPEK-a i njihovi partneri koji nisu članovi te organizacije sastaće se 25. i 26. juna kako bi se dogovorili da li će produžiti trajanje aktuelnog sporazuma o maksimalnim količinama proizvedene nafte. Prema rečima saudijskog ministra za energetiku Halida al-Faliha globalni sporazum o proizvodnji nafte, čije sprovođenje predvode Rusija i Saudijska Arabija, mogao bi da bude produžen do kraja ove godine ali nije precizirao da li bi i za koliko bio promenjen nivo proizvodnje. Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK), Rusija i drugi proizvođači „crnog zlata“, savez poznat kao OPEK+, krajem prošle godine su produžili rok važenja sporazuma o smanjenju proizvodnje nafte do 30. juna 2019. Tada su se dogovorili da dnevnu proizvodnju nafte smanje za 1,2 miliona barela dnevno. Članice OPEK-a i njihovi partneri sastaće se kako bi odlučili da li će ponovo produžiti taj sporazum. – Razmotrićemo globalne zalihe, da li su veće ili manje od prosečnog nivoa i shodno tome ćemo prilagoditi nivo proizvodnje – izjavio je Al-Falih. Inače, Moskva je nedavno signalizirala da bi mogla da poveća proizvodnju nafte od juna zbog pada zaliha. – Rusija gubi tržišni udeo u korist SAD-a, koje ne učestvuju u smanjenju proizvodnje već su povećale proizvodnju na rekordnih 12 miliona barela dnevno – izjavio je Igor Sečin, čelnik ruske državne naftne kompanije Rosnjeft.

Prema rečima Tomislava Mićovića, generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije do povećanja cena nafte na svetskom tržištu nije došlo zbog nedovoljne proizvodnje ili potražnje „crnog zlata“ već zato što su spekulanti podigli cene očekujući da će u perspektivi biti nestašica. – Do skoka nafte je zapravo došlo jer su Sjedinjene Američke Države odlučile da uvedu sankcije svim zemljama koje kupuju naftu od Irana. Takva odluka u ovom trenutku ne može da dovede do bilo kakvih potresa naročito ako se zna da Kina i Turska ne haju za odluku vlasti u SAD i nastavljaju da kupuju iransku naftu. Tek kada bi mere SAD potrajala na duže staze a zemlje koje su opterećene njihovim sankcijama prestale da kupuju iransku naftu to bi moglo da se odrazi na rast maloprodajnih cena naftnih derivata pa tako i onih koji se toče u Srbiji – navodi naš sagovornik i dodaje da je teško prognozirati iz ove situacije da li će američke sankcije izazvati efekat kakav priželjkuje administracija u Vašingtonu.

Sa takvim mišljenjem slaže se i Goran Radosavljević iz Nacionalnog naftnog komiteta koji navodi da bi povećanje maloprodajnih cena goriva trebalo očekivati u slučaju da kriza povodom američkog embarga na kupovinu iranske nafte i zbog političkih zbivanja u Venecueli potraje. – Kada je reč o Venecueli činjenica je da otkako traju politička previranja u toj zemlji ona gotovo da i ne izvozi naftu tako da to u datom trenutku ne može da predstavlja destabilizujući faktor. Što se tiče Irana pitanje je koliko će se zemalja pridržavati embarga na kupovinu njegove nafte s obzirom da su se Kina i Turska već izjasnile da ne mare za američke pretnje po tom pitanju. Samo ako kriza u ova dva slučaja potraje to bi moglo da izazove skok maloprodajnih cena goriva između ostalih i u Srbiji – objašnjava Radosavljević. On ipak dodaje da to nikako ne znači da će već sad doći do promene maloprodajnih cena na benzinskim pumpama u Srbiji već je to nešto što će se odvijati na duge staze. – Bojazni od trenutnog naglog skoka cena naftnih derivata u Srbiji ne treba da bude. Pod brojem jedan, nafta se nabavlja unapred što znači da su već naručene količine plaćene po aktuelnim cenama. Takođe, kompanije koje kupuju naftu uvek formiraju njene zalihe. To je sve garant da u narednom periodu neće biti povećanja maloprodajnih cena naftnih derivata. U slučaju da skok cena nafte na svetskim berzama potraje u dužem periodu povećanja maloprodajnih cena goriva neće biti u intervalu od nekoliko sedmica do nekoliko meseci u zavisnosti koliko iznose rezerve kupljene po starim odnosno nižim cenama nafte – ističe naš sagovornik. Prema njegovim rečima mnogo važnija stvar za kretanje nafte u narednom periodu će biti predstojeći sastanak zemalja OPEK-a i Rusije nego aktuelna zbivanja vezana za iransku i venecuelansku krizu. – U slučaju da Rusija odluči da poveća proizvodnju nafte takav scenario bi mogao da izazove i snižavanje cena nafte na svetskim berzima odnosno potpuno suprotan proces od onog sa kojim se suočavamo u ovom trenutku kada cena nafte raste – objašnjava naš sagovornik.

Ekspert za energetiku Vojislav Vuletić slaže se sa njegovim mišljenjem i takođe smatra da bi povećanje proizvodnje od strane Rusije dovelo do pada cena nafte na svetskom tržištu. – Kada je pak reč o trenutnom poskupjenju nafte na svetskim berzama bez obzira što imaju formirane zalihe od ranije koje su pazarili po nižim cenama trgovci naftnim derivatima će pokušati što pre da pravdajući se skokom cena nafte na svetskom tržištu, povećaju maloprodajne cene goriva. Jednostavno, praksa pokazuje da kad god cena nafte raste trgovci se trude da što pre povećaju maloprodajne cene ali kada dođe do pada cene sirove nafte ponašaju se kao da se ništa nije desilo ne bi li zadržali postojeće cene benzina – objašnjava naš sagovornik.

Inače, cena nafte premašila je ovih dana 75 dolara po barelu, prvi put od kraja oktobra prošle godine. Brent nafta poskupela je na 75,35 dolara po barelu, što je povećanje od 78 centi u odnosu na prošlu sredu. Podsećanja radi, Majk Pompeo, državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država izjavio je nedavno da zemlje koje uvoze naftu iz Irana sa tim treba da prekinu u potpunosti inače će se suočiti sa sankcijama Vašingtona. Od juče je stupila na snagu odluka o uvođenju sankcija svim zemljama koje budu kupovale iransku naftu. Nadležni u SAD pak ne smatraju da će sankcije prema zemljama koje kupuju naftu od Irana dovesti do poskupljenja i nestašica a svoj stav temelje na proceni da je trenutna ponuda veća od potražnje kao i na tome što su se Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati obavezali da će nadoknaditi udeo iranske nafte na tržištu.